Naša književnost

Хроника

У Загребу је У друштву са Ватрославом Јагићем штампао „Пјесме Николе Димитровића и Николе Наљешковића“.

1874 Штампао је у Београду „Историју облика српскога или хрватско-

га језика до свршетка ХУМ вијека“. Штампао је у Раду ХУП „Прилог

за историју компаратива у хрватском или српском језику“. · __Наименован је од владе чича

Данила Стефановића за посланика

у Народној скушштини Кнежевине

Србије.

1875

У августу биб је у Паризу.

1876

Штампао је у Београду „Основе

српскога или хрватскога језика“. Штампао је у Београду превод

другог издања „Мсторије српског

народа од А. Мајкова“.

1877

12 марта отишао је у Загреб, где се сав посветио великом нику хрватскога или српскога је· зика“. |

У јуну изабран је за претседника Српског ученог друштва.

Штампао је у Загребу „Коријене

с ријечима од њих посталијем у“

хрватском или српском језику“.

1878

На св. Саву омладина српска у Бечу прославила је 30 година књижевног и научног рада Ђуре Даничића.

Штампао је у Загребу „Оглед. Рјечник хрватскога или српскога језика“.

„Ријеч- |

За

скога језика“

333.

45 · 1879

17 маја Југославенска академија

Загребу закључила је да му се оставе слободне руке при обрађивању „Рјечника“.

1880

- 18 августа кренуо је на пут са Миланом Ђ. Милићевићем и Драг. Матковићем по Србији и Бугарској: Обишли су ова места: Ниш, Пирот, Софију, Брезник, Трн, Власотинце, Лесковац, Прокупље, Крушевац, Куршумлију и Жичу. Тђут је трајао до 18 септембра. На путу Даничић је био пресрећан и: ОДУШНА се Србијом.

1882

Штампао је у Загребу започет | 1880 „Рјечник хрватскога или српод слова А до речи чобе. |

После његове смрти наставили су посао кајкавац Матија Ваљавац, Дубровчанин Перо Будмани и Славонац Томо Маретић.

4 новембра у 11 сати и У: умро је у Загребу ноћу у 57 години живота. Последњом вољом оставио је имовину Југославенској академији, Инвалидском фезљлу српском џ сиромашним. ђацима Велике школе у Београду. Велики речник оставио је у аманет Академији а остале списе Српском ученом друштву,

13 новембра пренети су му посмртни остаци из Загреба у Београд. 14. новембра сахрањен је о државном трошку на старом пробљу код цркве Светога Марка у Палилули. 1883

Милан Ђ. Милићевић написао је студију о Ђури Даничићу у „Го-