Naša književnost

паж

а = 438 Кегижевност

крљушти, која би се сваког пута крунила и падала по узнемиреној води као стотине малих звездица. _

_-__ Дуго времена старац је ловио без застајкивања. Жалин га је с неумањеном пажњом пратио, и у неколико махова успе чак да види лепо како остве укљештише рибу међу своје оштре зупце. Пробуђена изненадно, ухваћена још ненадније под оштре зумбе астви, засењена светлошћу, риба би се тако очајнички и болно праћнула, као: да би да се напола прекине, али то би трајало само трен ока. Одмах после тога дошло би олакшање, јер би била свучена с виљушке и бачена кроз ваздух пут чамца. Олакшање» Ко зна! Летела је само кроз хладни ваздух ноћи и падала на дно чамца. |

Лов је трајао дуго. Плен је растао све брже. Гвозден поне да бира само веће рибе и само извесну врсту риба.

=— Стани !

Чамац стаде. Зубље луча су догоревале. Све више се правио угљен, ломио се и падао по води и цврчао. Гвозден престаде с ловљењем. Иаправи се и удари неколико пута руком по крстима која чу се била охладила и због тога није могао да се држи право. Онда апусти остве џи ослони се на држаље као на штап.

—- Али ће баба имати да пржи и пече ујутру. Могли. "бисмо мало да одвојимо да пошљемо Лутрији у варош.

— ПН ја, пошто иначе морам већ кући због школе.

== ја! Стаи је остао дуго тако, као да је очекивао да се чује негде тамо из врбака ехо оног његовог „Ја!“, па кад се не чу, он се поново јави:

— Онда ми ништа друго не остаје него да још мало постојим _ да ми се исправе леђа, па да наставим да ловим, да ухватим бар још неко кило. Има вас доста тамо у кући.

Жалин не одговори ни речи. Било му је жао старца. Љутио се на себе зашто је морао баш сад опет да му помиње свој одлазак. Али помоћи није више било, видело се да је и Гвоздену било већ јасно да је узалуд одлагати и заваравати себе.

— Е, па хајдмо још мало узводу. Тамо-горе код ових вирова где савија опет Морава, мора их бити чудо. Знам, понекад леже једна поред друге све до саме обале. Руком их можеш, чини ти се, хватати. ;

- Вир није био далеко, Зауставише се на почетку завијутка И Гвозден без оклевања поче опет лов. Само сад је сваких неколико