Naša književnost

Ноћ на Морави | 439

минута мењао сстве. Час је ловио челичним, час дрвеним, па опет челичним. Жалин сад стаде да прати сваки његов похрет још пажљивије. Гвоздену се то свиде и, чинило се, намерно поче да употребљава све своје вештине које је икад знао и употребио у овом лову. Узимао би луч, од њега, приносио светлост уза саму воду, и пошто би на тај начин, изгледа, ослепио сасвим своје жртве, или им бар за тренутак засенио вид, стао би да их хвата таквом брзином да је изгледало да их голим рукама хвата. Кад би им се тако приближавајо, сне мање покушавале су да умакну у дубину, али он чаробњачки окрену светлост око себе и оне се као омађијане покорно вратише на своје место.

Жалин погледа уз обалу и зачуди се кад виде читава јата риба, | Биле су поређане уз камење и по песку, једна за другом, главама окренутим према дубини. У том њиховом постројавању било је чудне правилности, А све су дрхтале, као да осећају да им се опаоност приближује. Сијале су се, преливале, жмиркале очима, ивдизале се благо са својих лежишта, штириле пераја и отварале уста, као да моле за милост. Вода је била бистра и прозирна. Чим би се умирила, видело би се дно целога вира, све до чкаља у обати. Оно што је њега највише ивненадило била је баш та правилност. Докле је оком могао видети осветљену речну површину, чинило се да су све биле поређане у једном истом реду. Све једна велика и неколико малих. И кад наиђе опасност, увек прво беже мале, па тек много касније велике. Штавише, њему се чинило као да'ове велике и нарочито изостају, да би задржале гониоце, док њихове мале друге умакну. Али кад им се светлост унесе сасвим у очи, кад их ослепи, постају и једне и друге немоћне и Гвозден их почиње ловити без и најмањег напора. Јер приближи ли им се светлост пре него што појуре у дубине, постају беспомоћне. Тако беспомоћне да се ог чудио зашто се Гвозден не сагне и руком их не хвата. Па ипак кад би им се спустила на сребрнаста љигава леђа оштрица остви, оне би се као и све друге очајнички запраћакале, закопрцале, не би ли се некако ипак измигољиле и умакле.

Свитала је зора. Небо је било видније. Врбаци се појављивали, обале бивале јасније, вода мењала 60 ју. Са обе стране реке кукурикали су први петли. На обалама реке виделе се макре бравде осеке. Овде-онде пробудила би се која птица и пролетела из врбака у врбак. Воденица се није више чула као у тому ноћи, али негде 'с друге стране аде допирали су звуци волаваких меденица које су се удаљавале са измлевеном храном.