Naša književnost

444 | _ Књижеввост

= Много ме брига! — одлучно рече ана, погледавши га у очи.

Један тренутак се гледаху, ћутећи.

— У недељу имаћемо конференцију код проте. Дођи, ако хоћеш.

— Хоћу!

— Али сигурно. Ајд здраво!

Бранка потрча низ стрмину пута, лако скачући и тресући бедрима. А Драгићев отац не оде својим путем, већ се оджах врати да саопшти Јеротију о ономе што је сад својим счима видео. Таман је испричао све што је имао, изјавивши притом да нема ништа од пријатељства које је он желео са овом кућом, кад се зачу шкрипа _ капије и он, угледавши Бранку, пожури да се изгуби што пре. Он прође поред своје нјесуђене јијахе и не погледавши је, а она, кад га виде, уђе у кућу неодлучно, знајући шта је сад чека.

Али све је прошло много боље него што је она очекивала. Отац је пребрете питањем с ким је то била, а мајка истрча из сабе и, задтавши код врата, ишчекиваше одговор.

= Гавори, с ким си била»

— Зар ти, ћеркјо, не нађе никог бољег, него: баш Ре ланр Хоћеш ваљда као Љубомирка Стевинар — проговори мајка с пуно жалости.

= А шта сам радила Он ме само питао за течај.

(Отац зажмири оним једним оком на које је слабије видео.

= Питао) за тениј... Ако хоћеш с Радоњом, онда боље да те сахраним! =— Сама ће с њим да се сарани! — додаде мајка.

Отац оде у собу, а мајка је изведе пред кућу и пошто је посади крај себе на клупу, отпоче своју дугу, давно припреману предику.

П

Јеротије је седео пред кућом на клупи и пушио са изгледом забринута човека, тешко подижући поглед кад год би се чуло ла неко пролази путем. Како је од јутрос сео ту с паклом цигарета, тако је само пушио не мичући се никуд. Ко год би прошао путем, одлазио је у истом правцу, и'он је знао да људи то иду на збор код порте, |