Naša književnost

448 _ — - Књижевност

Слушајући разлоге што их је износио Радоња, она осети сажаљење према оцу, који се толико мучио и заједно с мајком проводио. читаве ноћи млатећи жито из анопова.

Затим је осетила. да јој је највише жао жита.

Али ако би се једног дана открило да је њен отац имао сакривено житог Она погледа у Радоњу, и порумене. „Он можда зна за сакривено жито» Она се збуни и поплаши да ће је ухватити у лажи. |

= Јуче је отац грдио што траже жито, — пожури да каже нешто више од онога што је рекла.

= Знам, сви они грде. А који год прди — тај има жита. Је л такор | -

= Јесте. И ми имамо жита.

— Поштено је то што призвајеш. Мислио сам да ми нећеш рећи.

Ове речи још више је утврдише у уверењу, да он зна за сакривено жито.

== Само немој ником да кажеш! — отпсче дана узбуђено, све више падај јући у искреност. = Немој да причаш да сам ти ја рекла!

— Нећемо ми никоме отимати жито! Држава не тражи с платно.

= Закопао је иза коша, знаш! И покрио ђубретом!

== А-ха. Добро је да се то зна. А колико је то закопао»

— (Има десет товара! | )

= Ето видиш! Је ли то поштеног Кажи, иако си му ћерка, је ли то поштено 2 |

· — Немој само да се сазна да ан од мене чуо!

= Кажи, је ли то поштено >

= Није.

= Е то сам хтео. Мени је више због Пе него због њега. Да ми ниди ово рекла, не бих те више ни погледао. Ај сад здраво! — Здраво! |

У последњим његовим речима она осети топлину и одушевљење, које он однесе не исказавши га до краја, и срећна због тога, појури својој кући, не кајући се нимало.

1 5 5 у

: ЈП Целога јутра Јеротије је сад одлучивао да пође на збор, сад му се чинило да би било мудрије да остане код куће. Али на крају,