Naša književnost

Свадба - 447

према капији, и тамо, не знајући ни сама како, нађе се одједном крај њега, Он је чврсто стеже за руку и рече:

= Чекај ме код Лекиног багремака!

То је рекао гласно, не кријући, са оним одлучним и важним тоном, којим би се обично обраћао када се ради о каквом хитном, неодложном послу.

Код багремака је чекала стрпљиво и дуго, не мислећи на оца, ни на оно што је очекује код куће. Он је дошао сам, не журећи, као обично. Пре него што ће јој прићи, скрену с пута у багремак и пошто одреза подебљи прут, стаде га чистити од бодља и гранчица са особитим стрпљењем и задовољством,

— Здраво! — рече не дижући главу са прута, као да је то зишћење одједном постало важније од свега, -

Она упре поглед у штап, са кога су, једна за другом, одлетале сад бодље сад гранчице, падајући пред њене ноге.

— Хајдемо мало навише, — рече ан и пође. — Нешто ћу да те питам, — рене, но како му брипва запе о један чвор на пруту, он се дав даде да га преџече, Затим изненада спусти штап и поче:

— Сада опет има да се скупља жито. Нестало је хлеба по ваоошти. Нема ти тамо шта друго да се једе, него тај хлеб, и сила жита треба да се тај народ исхрани.

Ту застаде мало и продужи:

— Данас радници двапут више раде, и двапут више морају да једу. Нико неће да ради гладан. А ко може да им да то жито него ми, сељаци! Ја знам да у нашем селу има оних који имају жито, и крију га. Није ни право ни лепо да неки крију жито, а народ да трпи гладан. Нису више тамо у вараши она господа, па да се каже — њих хранимо. Не, брате! То ти је све радник, изгладнео док су гНемци били, и сад не можеш лако ни да га нахраниш. Сваки ти од њих једе бар кило хлеба ва оброк, горе него наш Бока-, Гладница“. У нашем селу се дигла вика, а највише вичу они који имају жито. Ти знаш то, ваљда се и у твојој кући прича...

— Прича се, — процеди Бранка, поруменевши. Чим јој споменуо жито, разумела је да се то тиче и њеног оца. Отац је, како је она сматрала, имао право што је сакрио жито, зато што је то жито његово, и зато што ће моћи да га прода. за акупе паре, којима би намирио потребе куће (отац јој је обећао П “ летњу блузицу).