Naša književnost

=

бео

И ИЦ Уни И ај у њ

Елис Ајланд 125

карантинца, ни сам не знам како гласи наш званичан назив — ју

унутрашњости зграде од црвене опеке, са једноличношћу унапред одређеном на минут.

У шест сати ујутро одјекује звонце. Становник се буди у једном од двоспратних металних кревета, којих у спаваоници има око педесет до стотину. Затим у умиваоницу — бели емаљ, топла и хладна вода. Нешто пре седам понован знак звоном. Становници полазе у трпезарију. Пут води кроз дугачке ходнике, који се гранају и укрштају. На свакој раскрсници стоји полицајац. Он стоји непомично. Једино што се на њему покреће су усне. Оне нас немо пребројавају. Тако ујутро, тако у подне, тако увече; при одласку и при повратку, шест пута дневно. Идућа раскрсница — иста појава. Ни гласа — само те усне, које се немо покрећу. Овде становника нико не гони. Нико му не издаје наређења. Полицајац је кон-

тролна направа ове цеви, кроз коју се становник протискује као да је зрно жита.

Трпезарија је велика и пространа. И овде вас упућују у одређено одељење да се не бисте мешали са туђим зрњем, које говори немачки, или италијански, то јест са интернираним немачким или италијанским морнарима. Изгледа да је и то обележје америчке демократије да се са фашистима и антифашистима једнако поступа. И то у данима када није далеко улажење Америке у рат — било је то 29 јуна 1941 године. После ћемо се обогатити још једним искуством: — да се Америка често строже опходи према онима за које

сумња да су антифашисти него према присталицама Хитлера и Мусолинија. Фреске красе зидове трпезарије. Оне приказују шта је Америка — шта изиграва да јесте. Рудари са пијуцима, фармери са тракторима. Научници над микроскопима. Механичари за машинама. Ту су заступљена сва звања само нема полицајаца ни усељеничких инспектора.

Онда опет кроз ходничке цеви, све до неке врсте покривеног станичног перона. То је место одређено за боравак нас две до три стотине људи.

Свако ту проводи време како уме. Једни играју пинг-понг. Други пишу писма. Трећи читају новине. Шах. Домино. Књиге. Конверзација. Многи дремају, јер је овде загушљива атмосфера стаклене баште.

А становници које смо нашли»