Naša književnost
Download:
Enzeigen in BnLViewer
па мј
1 ! | | Ж | · | ђ
Писмо земљаку у туђини
Ако је у оку још јесен и поља гола, згажена села, бујицом однесен
дрвени мост:
ако се још слика НА меко сјећањем њише пусти мој, није тог више,
-— огњишта су наша, и свила неба, и стада ливадом весела
и свугдје, свугдје човјек је жељени гост!
Па тако — прође и туга ко с маглама јесењим ласте. Дођеш ли, неће бит пуст дом нит пусти катуни, алуга; видјећеш: расте.
и расте јаблан у крају твом!..
ДУШАН КОСТИЋ