Naša književnost

па мј

1 ! | | Ж | · | ђ

Писмо земљаку у туђини

Ако је у оку још јесен и поља гола, згажена села, бујицом однесен

дрвени мост:

ако се још слика НА меко сјећањем њише пусти мој, није тог више,

-— огњишта су наша, и свила неба, и стада ливадом весела

и свугдје, свугдје човјек је жељени гост!

Па тако — прође и туга ко с маглама јесењим ласте. Дођеш ли, неће бит пуст дом нит пусти катуни, алуга; видјећеш: расте.

и расте јаблан у крају твом!..

ДУШАН КОСТИЋ