Naša književnost
Download:
Enzeigen in BnLViewer
ПИСМО ЗЕМЉАКУ У ТУЂИНИ
Знам и то — проћи ће туга ко с маглама јесењим ласте. Дођеш ли, неће бит пуст дом нит пусти катуни, алуга; видјећеш: расте
јаблан у крају твом!
Видјећеш: трактор заоре
ил небом запара здање
и љутом хриди тутњава воза пролама; ех, зоре што ће да горе
— шахтама, шахтама, шахтама! звијезде: радост сусрета
с рудником нових рудара!
Кад првим хладом сутоњим
за гору сунце урони —
бреме се спусти дуга уморна дана, и ријеч топла зазвони,
из грла пјесма потече:
ви, дани наши, и вече —
младости распјевана!
А ти,— слутиш ли, осамљен,
у дугим туђим ноћима
да билом срца за крајем чежња добу је»
Шујеш ли: то киша пада, и како се горко робује, како се горко у ноћи глувој самује;
што срце грије, што спрема,
„туђино — туго голема!“..