Naša književnost
срео маво а љета вије ге
Наши часописи __ | 6 5 169
јих појава у књижевности, избегавањем одважности у мисли и духу, пасивизирањем према свему где треба заузети јасан, одлучан, недвосмислен став.-
У отварању дискусије о часописима констатовано је да наши часописи заостају иза револуционарности свога доба, да онај огро-
ман прелом који се догодио у историји нашег народа није изражен.
у њима. Народноослободилачка борба, борба наших народа са фашистичким окупатором, етика те борбе са грандиозношћу у хероизму, затим огромна полетност'у стваралаштву наших народа, нису нашле плодног и богатог уметничког израза у нашој књижевности.
Часописи својом стваралачком активношћу не продиру у срж жи-
вота савремености, у онај процес револуције која мења стварност, друштво, човека. Гравитирају више оном типу часописа који на-
зивамо академским, него оном типу који је борбен, активан, жив,
садржајан, и идејно покретачки.
Недостаје идејности у нашим часописима, оне идејности која силовито избија из револуционарне свести наших народа, а која је сва испуњена врелином даха полетности и стваралачке енергије ослобођених народних маса. Нема тога израженог ни у књижевним радовима, ни у критичким чланцима и белешкама. Више се региструју идеолошки програми руководства у великим политичким и привредним подухватима, као што је рецимо Петогодишњи план, него што се они књижевно прерађују. Народне масе воде дивовску борбу за испуњење Петогодишњег плана. Објављују се испуњени проценти, а они нису хладно нумерички и статистички, иза њих је борба да се савладају препреке, заостаци прошлости, да се победе старе форме рада, да се снагом утакмице и витештвом у утакмици створе што брже и боље услови за просперитет живота народа. Избијају из народних маса ударници, а то значи крајње пожртвовање нашег човека, проналазачи, новатори, а књижевност не показује у својим делима ни мотиве, ни побуде, ни пламен, ни замах, ни дивовску огромност ових масовних покрета. Часописи одражавају ту епопеју живота народних маса у ситним одломцима. Донесе се по који књижевни рад који више споља прилази животу народних маса, више кроз пароле и програме, него што је у остваривању и акцији креативних сила, које избијају из народа. Понеко од ових књижевних радова претвори богату садржину живота народних маса у уметнички сиромашне, фразерски празне формуле.
Ово отсуство идејности прешло је и на књижевну критику, која, лишена своје функције деловања на уметничко стваралаштво, пс-
5 13 3 ж
Кра 4 а аи | и
ређи нама чак Ае.
МУ,
5 5 ге 3