Naša književnost

О ои ава анјон ње а -

170 Књижевност

стаје неизбежно академски несадржајна, празна и бесплодна. Наши књижевни часописи су у своме изражају после рата највише труда показали у прослави културног наслеђа. Ту је књижевна критика заиста извршила крупан историски задатак. Унела је светлости у проблеме културног наслеђа и зближила га с народним масама. Но у односу повезивања културног наслеђа са савременошћу она је показала оне особине које се могу назвати кабинетским. Културно наслеђе не постоји само за се фасцикулирано у судским актима историје. Њега морају користити наследници. Како ће користити културно наслеђе савремени писац, а како читалац, како радник, ударник, новатор, како борба у остварењу Петогодишњег плана, то је задатак књижевног часописа, у првом реду књижевне критике, да покаже, идејно осветли и објасни.

Књижевна критика у часописима пролази мимогред поред многих књижевних дела и појава о којима би морала било позитивно, било негативно говорити. Продукција књига огромна је код нас, масовни интерес за књигом расте из дана у дан у великим размерама. Воде се дискусије о књижевним делима у самим редовима читалачких маса са противречним и опречним мишљењима и судовима, а књижевна критика ћути. Читалац је препуштен сам себи, своме укусу, својој културној изграђености, своме расуђивању. Писац је препуштен сам себи, своме стваралачком инстикту и оном потстреку који му дају најближи читаоци. Нису јавно претресене у штампи ни његове вредности, постигнућа, ни његови недостаци, ни његова лутања. Није му поможено преко књижевних часописа у његовом уметничком стварању. Није дискутовано о његовом делу, нити је могао преко дискусије о другим делима створити суд о своме раду и о своме даљем развитку.

Маса проблема које покреће огромна издавачка делатност код нас, пролази мимо часописе. Једва ако по који библиографски преглед региструје њихову појаву и то више мање делимично и нередовно. А у тој делатности поглавито на сектору приватне производ“ ње, постоје и дела која су штетна и по развитак писца и по оријентацију у уметности читаоца. Та штетност није само литерарне природе; она задире дубље у живот народа, у формирање омладине, у однос према најважнијим питањима револуционарних покрета народних маса, у настојање пропаганде америчког империјализма да у културни живот демократских народа увуче пету колону. Буржоаска литература је оставила свој пртљаг кога се појединци нису још ослободили у своме књижевном стварању. Књижевник