Naša književnost

ПОВРАТАК ПЕСНИКА У УЛИЦУ КОЈЕ НЕМА

Улицо мога детињства!

Падино Звездаре у јулским испарењима! Дунаве зелени!

Пионири са залепршаном заставицом!

Скеле навоградњи у напрегнутој тишини кратког подневног починка!

Траверзе!

Сунчани зраче на новим трамвајским шинама!

— Ко,

Ко то стоји,

Опет,

Хиљаду и први пут —

Радознао,

Немиран,

Смео,

Пред сунчаним даљинама!

Не!

Нема ни прага,

Ни мајке!

То ветар изненадни само прашину предамном врти, А знана,

Крива јабука,

Црно стрши међу високим скелама.

Мати, О, мати,

Знаш ли —

Ко то пред тобом стоји,

Ко се то данас вратио

— Из хиљаду и једне смрти!

Где су иструнуле плаве плетенице, Коврџе драге,

Руке хитре, И горуће, )