Naša književnost

Ах, приђи, приђи да ти назрем лик, Шта ће ми твоја сен!“

Или, зар има поезије у оваквим стиховима у којима се песник обраћа жунцу У магли:

„Под тобом губи сенку

и човек, и звепка, и бор.

У магли постаје сена 1 (О, сваки живи створ.“

Е А шта тек значе стихови који су одмах за овим и какве поезије има у њима2

„Ах, сени ове без сенке што у маглама плове нека ми сваки каже

< ко је и како се зове.

Друже у шлеској магли

откуда у мају 1есен2

Пружи ми руку топлију од хлеба Ја нећу само сен.“

Слобода стварања у надреализму значила је и слободу рушења свега ашто је лепо у поезији. Та слобода се испољавала и у рушењу мелодије, ритма и слика. Као последица те анархичности у версификацији остале су и код Дединца несигурности у грађењу стиха: сликовање речи: са неодговарајућим акцентима, аритмичност стихова, прозаичност, недовољно богатство језика итд.

Хоће ли Дединац изићи из тешког наслеђа надреализма У транспоновању стварности у поезији, показаће даљи његов развој. Хоће ли се оно што је заиста интензивно лирско, сензибилно префињено у њему пренети у поезију која ће бити ближа заједници, зависиће и од његовог не само декларативног већ и целовито личног, ослобођеног од интелектуализирања и-психологизирања, учешћа као песника у револуционарном животу народа.

ВЕЛИБОР ГЛИГОРИЋ

3 Ј