Naša književnost

758 5 Књижевност

берга. Уместо да тенденције појединих личности разголити до њихове основне битности, која је у амерички Једноставној жеђи за профитом, он их је, на основу извесних књишких елемената самог текста, дао у компликованој и мутној атмосфери психичких морбидности и наказности. Ту своју концепцију он је успео да спроведе до најситнијих подробности, које се уткивају у добро заокружену, јединствену целину.

Бен Хаберда дао је Божа Николић, једноставним и скромним средствима изражавања, као живу и убедљиву личност, која уме да свој друштвени ауторитет и људско достојанство привидно очува (у форми) и у најпрљавијим пословним „махинацијама.

Оскара Хаберда тумачио је Милорад Душановић, на груб и једностран начин, као папирнату карикатуру безобзирног пословног човека и свирепог тиранина, коме је страно свако људско осећање. Милан Поповић дао је улогу Леа, у недовољно одмереној интерпретацији, онако како људи без фантазије замишљају младог Американца склоног криминалу. Марица Поповић тумачила је улогу аристократкиње која пропада са много женствене осетљивости. Сцена пијанства, иако дата помало спољним средствима сва је саткана од добро нађених и сугестивних појединости.

Дара Милошевић трудила се да оцрта лик Регине Гиденз, жене која располаже демонском снагом воље у спровођењу својих замисли. Уколико је успела да складно реши господствен тон и прљаве поступке, није довољно успела да покаже унутрашњу снагу личности која је раскрстила са сентименталношћу и људским обзирима. Хораса Гиденза играо је Раша Плаовић, одмерено и убедљиво, с много фино нађених нијанса у расположењу, тону и покрету болесна човека који живи од свог особењаштва. Александру Гиденз играла је Олга Скригин на сувише женствен и сензуалан начин, тако да је њена одлука, на крају комада, деловала неубедљиво. -

Лик чикашког милионара Маршала дао је Владета Драгутиновић, по конвенпионалном француском шаблону, као мондена и козера а не америчког пословног магната.

Домаћу послугу, црнца и црнкињу, које сам писац даје необично топло и сентиментално, тумачили су присно и убедљиво Сима Илић и Теодора Арсеновић.

Сценограф Владимир Загородњук и сликар костима Милица Бабић-Јоваковић помогли су редитељу, својим успешним реализацијама, да дочара аутентичну атмосферу средине и епохе. 3

ЕЛИ ФИНЦИ