Naša književnost

Последњи Грци у 8“

није то грчка ствар. Нека је прода Србину, или оном Чеху који му је и тако конкуренција, и који боље прави кифле. Да Цветан није тако леп, угушио би га онај чешки кифлар... у

На сасвим супротном крају класа стојало је неколико грчких, или још помало грчких породица, понајбогатијих и понајугледни-_ јих, које су поградиле куће у главним улицама, куће простране, трајашне. То су били Грци који хоће живот под условима какви буду. Такви су били, рецимо, Зијамати, потпуно посрбљени, оба Срата угледни функционери у месту, али и даље и трговци. Предак им је дошао у градић биће близу двеста година. Зијаматини су се тиме поносили, и у топле тренутке живота опет говорили да су Грци, и волели да чују да се каже како су они Грци. Али то је бивало још само по сили неког естетицизма, уметнички додатак. Па, рецимо, Папастергије, који се одједном покајао, конвертирао у чисте, продао лепшу кућу на пијаци, купио малу у Римској улици, и, за кога би се можда смело рећи, и задивљао отада у гркштини, и расприродио и своје поледње семе, свога унука. У чаршијске Грке спадао је, наравно, и Морфидис. И најзад, најзанимљивији међу њима, необично богати и изузетно културни Георгије Спида. Грк до сржи костију — просто је Атена била из њега — а истовремено Европљанин. Светски човек, отмен човек, у лепом и паметном смислу речи. Штета што није имао мушко дете, наставак имена и лозе. У његову случају, неизбежност изумирања доскочила је на тај начин што му је дала само две кћери.

Грци из чаршије, строго узевши, изводили су једно вештачко или извештачено седење на две столице: говорили су српски радо, али увек рђаво; склапали су пријатељства са Србима, али трговачке послове нису с њима делили. Замфир је свима, чистима и нечистима, био непријатан случај. Помадо су се и орођавали са Србима, али пазили да то буде српска девојка, која улази у грчку породицу, прима грчко име, и одмараће се — увек им је

гробље било на уму — под плочом са натписом грчким писменима.

Све је то било и природно: докле год се човек такорећи хемијски не расплине у туђој маси, он је жив оригиналним својим животом макар у десет процената. Вредно је било посматрати Грке пред Ускрс, све Грке без разлике. Не питајући за трошак, украшавали су цркву и порту брдима цвећа и свећа и ћилимова. Христов гроб — раскош. Тамјан се једнако пали, сва порта мирише. На Велики петак, сви Грци стоје ван столова, и на