Naša književnost

810 ; Књижевност

шарено што вади из џепова — сиромашне мајке су децу тешиле да има то и то у чика Спидином џепу, — скине елегантно шешир свима пре него што ће скренути за угао... „Леп је живот, слава Богу што живим!" и Георгије Спида све отскаче у ходу, осећг се безмало бесмртан.

Онога дана, кад је ишао у виноград и пролазио Римском улицом, одједаред је укочио корак испред куће Харисијадесове: "нешто га је гонило да уђе. Пружи руку да ухвати кваку на улозним вратима, па се откиде, опружи корак, прође кућу, и тек онда стаде да размисли. Док је он размишљао, Харисијадес се у сну растајао од душе. Кад је Спида стигао у виноград, Харисијадес је био мртав. У винограду још, чуо је Спида да звона гласе мртваца, мушко лице. Кад је сишао у варошицу, сазнао је да више нема онога коме је тако јако пожелео да уђе у кућу на последње виђење.

Харисијадес је сахрањен, по грчки, са великом помпом. Грци сви у црним оделима, са великим свећама у рукама, бледи. Остала жена без деце, кућа угашена. Тестамент Харисијадесов је био дирљиво састављен. Све што је имао, оставља жени, пошто испуни неке мање његове жеље. Нека га се сећа, али, млада, нека се уда, „изађе из штурог живота који је племенито носила". Завршавао се тестамент реченицом: „Ако сам у нечему остао до краја живота савестан и прав, нека Бог даде радост мојој жени."

Седам месеца после Харисијадесове смрти родила је Јелена Харисијадес сина, малога Грка. И Римска улица, и грчка чаршија, и Јуден-сокак, као по договору, не поставише ни једно питање. «Само су се фратри у клостеру урнебесно смејали, и мешали много латинских речи у разговор о догађају у њихову суседству.

Јелена Харисијадес се затворила у своју кућицу са сином и са старом Гркињом — оном са којом је убила човека — и близу годину дана остала тако, а пријатељима поручила да желг да се ни за часак не удаљује од своје неочекиване среће, сем кад иде у цркву, где ће се, нада се, виђати и са својим старим знанцима. Из цркве, иако јој је била сасвим близу, кући жури полутрчећи. Стара Гркиња је причала да код куће гуче, вришти, плаче од среће и радости. „И сваки дан је све лепша" — довршавала би Гркиња — „видите ваљда и сами."

Мали Грк је био сушта мајка, ретко лепо дете са невиђено крупним очима, и, већ после пола године, са јасним јаким грчким носем.

ПАН

гамбит пер анао ла но ре