Naša književnost

Герила 161

снијег и звјерају у самртном страху да се извуку из клопке и побјегну, њихова охладњела срца за час се испунише живом, а очи засјаше надом и самопоуздањем.

— Алал ви мајчино млијеко, други Обилићи! Нијесмо см. и ни оставити саму ту ђецу на праг кућни. Говорио сам ја да нема ништа док се њима не покажу зуби, — узвикивао је стари Мргуд а остали су му се придруживали и потврђивали.

Одушевљење се пронесе кроз мале савардаке гдје су се жене и дјеца, телад и ствари збијали око потмулих огњева од сировог, на брзину окршеног и посјеченог дрвља. То је значило вратити се још вечерас у село и ту наћи своју кућу читаву. То је значило опет наставити, продужити живот, свеједно до када, само да се на ову студену ноћ ни погине, јер, како рече Мргуд, у зимским сјеверинама и звјерхе угибају од студени а камоли слаби, нејаки човјек са небом више себе и снијегом под собом. Све оживи, узавре и снажни покрет захвати збјег, сада промијењен у своме основном расположењу. На брзину почеше се јављати добровољци, За час је скрпљена четица од десетак људи. Хтјели су да иду и сгари и дјеца и жене. Спасоје није дао да иду сви, само је дозволио трима дјевојкама, које су биле упорне у својој рјешености.

— Добро, пођите, превићете рањенике ако буде потребно.

_ Друге двије дјевојке са дјечацима одредио је да буду веза између положаја код села и збјега у планини,

Четица, упола наоружана, брзо се спустила до села и скренула ка брдашцу, провлачећи се и пузећи ка десеторици другова одакле је сада тукла јака паљба. Исто тако и са италијанске стране пуцање је све више учеставало и постајало гушће, теже, оловније, Код нових су срца лупала: штс ли је то сада, можда су их открили и савладали, можда не треба на видок ни излазити. Спасоје је отпузао до старих положаја да испита у чему је ствар и да некако ухвати везу са Милутином, док су они заћутали у једном пећинастом процијепу до самог планинског путељка. .

У правцу Горњег Поља такође се разгоријевала јака паљба.

Италијани су, изгледа, били донијели одлуку да се повлаче под заштитом ватре и тенкова. Тенкови су пристизали из Никшића, грмећи и гмижући својим гусјеницама ивицом попадалих војника. Када наиђу сасвим близу, уз њих су војници правили гомиле и извлачили се. Рако је испалио три метка на некаквог дебељка за кога је претпостављао да је Никодим. Због комешања и нереда, које је наступило на тој страни, није могао да оцијени јесу ли се његови меци у празно зарили или не. Настала је огорчена борба с једне и друге стране. Италијани су отворили своја аутоматска оружја и изнад Ракове главе фијукало је читаво шеварје метака.

Спасоје је успио да се пробије до Милутина, Кратко су се споразумјели: с друге стране извршити напад, смести потивника и покушати да се дође до првог оружја и муниције остављеног на сни-

4 Књижевност

зен

Уз

Зе

аде

Јо на