Naša književnost

188 =

листовима, сакупио је десет својих приповедака са темама из ослободилачког рата и обнове и изградње наше земље. То су углавном кратке, пригодно писане приче о подвизима пионира у школи и животу, са племенитом тенденцијом уздизања знања о животу и свести у раду за заједницу. Школован на нашој народној приповеци и остварењима млађе генерације писаца за децу, Диклић је у свом приповедачком раду стекао рутину

лаког и занимљивог казивања. Он ни-

кад не даје само голу фабулу, ма како иначе интересантна била, но око ње, вешто и узбудљиво, води читав виз краћих и дужих „разговора“ о многим животним појавама, покушава да открије дубље људске и друштвене истине, да младом читаоцу сугерише правилан животни пут. Још недовољно вешт да уметнички начин приповедања прожме педагошком идејом коју заступа, у понеким причама запада у привидне конструкције које слабо могу да узбуде детињу уобразиљу. Тамо где Диклић прича непосредно, са живом маштом и природним хумором, како је очигледно научно код: Бранка Ћопића, његово приповедање је пуно боја и прелива, скоро пластично опипљиво за детињу моћ примања. Где га понесе мисао да поучи; да причу организује с наравоученијем, ток приповетке штур је и без уметничког богатства: тенденција штрчи, немотивирана, као стран и неубедљив елеменат.

Диклићева стваралачка машта, још

недовољно сређена за зрелија уобли- _

чавања, не тражи поље своје делатности изван свакодневне стварности. Она је сва окренута реалном животу, његовим чињеницама, истинама, проблемима. Она код младог читаоца буди интерес за живот, открива му непознате чињенице, разголићује замагљене тајне. Не убијајући ону лепоту младости, која је сва у тражењу непознатог, у смелости хтења, Диклић својим приповеткама настоји да искуство детета обогати стварним познавањем живота, да га оплемени осећањем — одговорности према заједници, да га охрабри за узвишене подвиге у животу.

Сликар Сава Николић илустровао је ове приповетке с много смисла за реалистичко уобличавање човека и

Књижевност

једва осетљивим нагласком благородног хумора. Начин његовог рада, и психолошки и уметнички, саображен је детињем поимању живота. Да би се Сава Николић развио у зрелог и пуног уметника, за што има све нужне елементе, потребно је да уложи много више напора и осмишљености у свој рад. Тада му се неће дешавати да за разне животне теме, које траже увек друкчија, увек нова решења, употребљава понекад један већ манирисани поступак.

Е. Ф.

АЛБЕРТ МАЛЦ: ТАКАВ ЈЕ ЖИВОТ

У издању Народне књижнице Накладног завода Хрватске изишла је недавно приповетка Такав је живот напредног америчког писца Алберта Малца, који је пре кратког времена, због смисла и значаја своје књижевне и друштвене активности, био изведен пред суд за „противамеричку делатност“. У овој приповеци, која је први пут објављена пре једну деценију у књизи под истим насловом, Малц приказује психолошку и социјалну базу односа црнаца и белаца у Лујзијани, проблем расне дискриминације. Фабула приповетке намерно је упрошћена до једноставности свакодневног догађаја: један млади црнац, спасавајући неку црну девојчицу од насртљивог белца, сукобио се с њим и у одбрани га ударио. Док за белца цео догађај остаје без икаквих последица, јер су на његовој страни и бели људи, и бела полиција, и бели

поредак, и бела правда (као одраз

одређеног друштвеног устројства, заснованог на експлоатацији), дотле млади црнац, учинивши часно дело, људски разумљиво и оправдано, бива ухапшен и бачен у подрум свога господара: предан полицији. у страху пред линчовањем, оп искаче из аутомобила и смрћу плаћа сбоју смелост што се покушао супротставити злосиначкој тежњи једног морално посрнулог белца.

У оквиру овакве једноставне фабуле, писац је окарактерисао неколико живих ликова у њиховим међусобним односима, који почивају на зависности и лажи: богатог плантажера, који се у доколици бави импреси-