Naša književnost

Позориште

онистичким мазањем платна и хуманистичким размишљањима о својим робовима, његову докону и размажену жену, пијаног шерифа који је у директној служби власника плантажа, његовог тупавог помоћника, неспособног шофера, болесног покварењака. Приказујући судбину младог црнца, који је животно зависан од белаца овакве фајте, Малц је, с отвореношћу једног Хауарда Фаста, у име људског достојанства и друштвене правичности, изобличио класну суштину америчке стварности, разголитио пред читаоцима њену људску наказност. Служећи се понекад, у карактерисању белаца, карикатуралном психолошком опсервацијом, а у сликању црнаца, по освештаном америч-

ПОЗОРИШТЕ

ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИЦА

Истовремено са прославом стогодишњице смрти великог словеначког песника Прешерна, у ЈЂубљани је одржана и једна скромна позоришна прослава: тридесетогодишњица постојања љубљанске драме. Тим поводом, „ЈЊудска правица“ у свом броју од 13 фебруара донела је опсежан чланак Филипа Калана под насловом „Тридесет година словеначке позоришне уметности“. Дајући сумарни критички приказ развитка словеначког позоришта од његових првих почетака до данашњега дана, Филип Калан је модерну позоришну историју код Словенаца поделио у три велика раздобља.

Прво обухвата двадесет и пет година рада и настојања Позоришног друштва у Љубљани, од 1867 до 1892. У то време води се и борба за сталну позоришну зграду. Почеци тога рада везују се, идејно ни књижевно, уз име Франца Левстика, уметнички уз име великог глумцај Игнација Борштника, који је васпитао читав низ значајних позоришних уметника (Веровшек, Перар-Данило итдД.).

_ Друго раздобље од 1892 до 1918 је пут развитка и наглог успона словеначке позоришне уметности. У тим Годинама словеначка драма постигла је у делима Цанкара и других драматичара, европски ниво. У словеначком позоришту делује тада чи-

. 189

ком шаблону, страховитим натуралистичким поједностављењем психологије, Малц је знатно ослабио пуну уметничку изразитост своје приповетке. Но и поред извесне недовољности и људској племенитости, дуприповетка је, у својој једноставности и људској племенитости, дубоко потресна.

Ова приповетка америчког писца преведена је (из несхватљивих разлога) с руског језика. Преводилац Ирена Мељчицки није успела да у преводу постигне сочну боју оригинала. На крају књижице је информативна белешка о писцу.

Е. Ф.

ЉУБЉАНСКЕ ДРАМЕ

тав низ значајних и великих позоришних уметника (Хинко Нучић, Полонча Јуванова, Јосип Градиш-Данеш, Милан Скрбиншек итд.). Словеначко позориште уздиже се од аматерства до зреле позоришне уметности. Треће раздобље иде од 6 фебруара 1919 године, када је први пут дата претстава у данашњој позоришној згради, па све до данашњега дана. Тај период, испуњен најразличитијим хтењима и тенденцијама, најзад је завршен налажењем правилне реалистичке линије у позоришту. Приказујући ову последњу етапу, у свој разноврсности њених идејних и уметничких струјања, фФилип Калан заузима према свим могућним модернистичким покушајима један мање-више историско-објективистички став, који се своди на спасавање свих оних конструктивистичких, експресионистичких, квазипсихолошких праваца, који су озбиљно угрозили даљни развитак словеначке позоришне уметности и који су од многих талентованих редитеља и глумаца направили епизодне личности у историји словеначке позоришне уметности.

На крају свога написа Филип Калан даје сажет преглед позоришних настојања у ослободилачком рату.

Ф. В.

ПБТ ара ји

+ Пе