Naša književnost

А. С. ПУШКИН (1799—1837)

Нова руска књижевност, ослоб ђена средњовековних идеј“, јавила се прилично касно; тек у осамнаестом веку. Она се особито развила кад су се, после Тредјаковског, Ломоносова, Сумарокова, за владе Јекатерине Друге, појавили врло значајни писци — песник Державин, баснописац Крилов, комедиограф Фонвизин.

Али је Пушкин први руски писац светске величине и важности, први стваралац чија је дела руски народ могао унети као свој удео у светску књижевност. Он је пред Европом и пред човечанством био први тумач свога народа, говорећи им моћним језиком свога генија, и све до данас, чак и после Толстоја и Горкога, он је остао један од најизразитијих претставника рускога духа у свету.

У Пушкина све одише величином: његов живот, његова трагична смрт, његова дела. Као лиричару тешко је наћи му равна; као епски песник, као писац „Евгенија Оњегина“, он је без премца; као драматичар, он је дао недостижан узор у „Борису Годунову ; као ковелиста он је у „Бјелкиновим причама“ и у „Капетановој кћери“ претеча познијих великих мајстора руске прозе.

Осим ових особина, због којих је Пушкин значајан за свакога читаоца ма кога народа, он је нама, Србима и свима Јужним Словенима, нарочито драг и због свога великога занимања за нас: Осамнаест његових песама инспирисано је нашом народном поезијом и нашом историјом. Кад смо тек покушавали да постанемо слободан народ, Пушкин је видео да се то буди један даровит и храбар словенски народ и посветио му је своју пажњу.

Почетком јуна 1949 навршава се сто педесет година од његова рођења. То је прилика да прегледамо његов рад и живот; да обно-

вимо спомен на њега, да потражимо мудрост и лепоту у његовим делима.

[. ЖИВОТ ПУШКИНОВ

Властеоски род Пушкина био је од старине чувен. Имена песникових предака налазе се у староставним руским књигама, у летописима и повељама. „Четири Пушкина потписала су се на повељи којом је први Романов потврђен за цара“, — вели на једном месту Пушкин, Али његови преци нису били „царедворци“, нега јуначки људи који су устајали против владара кад су год били

на ви

Пи