Naša književnost

у А о ЊИМЕ СЕ ЕР Е ј з ти ТЕ РО

424 Књижевност уверени да чине неправду. Због тога је један његов прадед умо-

рен смрћу на вешалима, а други предак дуго био у тамници. Међу њима било је и књижевника. Отац његов имао је песнич-

ка дара и писао је приличне песме; његов стриц Василије био је'

у своје доба врло чувен писац и, ма да засењен славом свога синовца, има и данас своје место у историји руске књижевности.

Његово наслеђе с мајчине стране такође је важно. Унука „црнца“ Ханибала, — заробљенога на обалама Етиопије, Сомалићанина родом, кога је руски посланик купио као дечака у Цариграду и поклонио Петру Великом, а овај га васпитао и уздигао међу руску властелу, — мајка је Пушкину предала ватрену афричку крв, негроидне црте лица и жестоку нарав, а можда је и са те стране наследио нешто од уметничка дара.

МмАлександар Сергјејевић Пушкин родио се 26 маја (по новом календару 6 јуна) 1799 године у Москви. У овом граду и у Захаријину, селу својих родитеља-спахија, проживео је прво детињство. Рано је научио да чита и говори француски. У десетој години већ је читао озбиљне француске класичне писце. Обдарен јаким памћењем, знао је наизуст много стихова, а особито је волео дела Молијера и Волтера. У богатој породичној књижници било је књига од сваке руке. Ту је он нашао у руском преводу Плутархове животе знаменитих Грка и Римљана, Илијаду, Одисеју и многа руска дела од Ломоносова до Карамзина. Али ово читање без нарочита реда није га пореметило него је, напротив, врло рано развило његов духовни живот и уобразиљу, јер су књиге биле добре, а он дечак необичне памети и даровит.

Кад је затим дошао у Петроград код свога стрица песника да после неколико месеци ступи у лицеј који је у Царском Селу цар Александар Први отворио у свом дворцу за децу великих племића, Пушкин је већ имао знатну књижевну и хуманистичку културу. Сем тога, иако дечак, он је већ имао и извесно искуство, јер се учио од знатних људи који су као пријатељи долазили његовим родитељима. Ма да прилично лакомислени и склони празним уживањима, његов отац и мајка били су врло образовани људи и дружили се са многим знатним писцима онога времена. Тако је Пушкин још као дечак, откривајући тајне очеве библиотеке, имао прилике да у исти мах лично упозна великога историчара Карамзина, баснописца Дмитријева и песнике Баћушкова и Жуковскога — све људе од духа и дара. Из књига и од очевих пријатеља он је примао културу запада, а културу Русије, њен дух, језик и предања, он је стицао од своје дадиље, просте руске сељанке, од свога старога слуге и првога учитеља, очева кмета Никите Козлова који је и сам био писац у духу народних умотворина, и од своје бабе по матери, Марије Ханибал. 6

Ујесен 1811, Пушкин је постао ученик лицеја у Царском Селу и већ се приликом свечанога отварања ове школе истакао својим стиховима које је читао. Није ни чудо: све му је ишло на руку да буде књижевник. Е

у

а бацио оваа оредвени

миљи

нови инг андарданарнанацињевииа