Naša književnost
Моцарт и Салиери На АЕ ЗЕ ; ; 455
"Та откад живиш смешније још ништа
Ти не чу... Свирач слијепи усред крчме Мог сће зареје свирао је. Чудо! Доведох ти свирача, не издржах |
Да почасти те умјетношћу својом. Дед, уђи! | .
(улази слијепи старац с у етан)
Свирај из Моцарта тон
—
(Старац свира арију из Дон Жуана. Па осе
се смије)
Салиери Зар смијати се можеш» г
Моцарт : Ах, Салиери, Па П теби зар није смијешно»
Салиери Није!
Не, није смијешно кад мазало неко
Изнакази Мадону Рафаела,
И није смијешно кад Алигијера
Пародијама лакрдијаш скврни.
Хајд, збогом старче, иди.
Моцарт Чекај, ево, У моје здравље испиј!
(Старац одлази) : Ти, Салџери, Расположен баш ниси. Други пут ћу Да свратим к теби.
Салиери Реци, шта ми дон'јег
Моцарт
Ма ништа — глупост. Мучила ме опет · За прошлих ноћи бесаница стара,
И двије, три мисли синуше ми главом. На хартију их данас ставих. Хтједох Да чујем твоје мишљење; ал сада Тренутак није за то.