Naša književnost

блију у 42 реда“, слављену као прво велико европско штампарско дело. ; ; -

Своје друго недовршено дело морао је Гутенберг продати свом бамбершком калфи Албрехт Фистеру. И то је дело угледало свет под именом другог штампара. Последња књига Гутенбергова је такозвани „Католикон“, који је изишао 1460 и остао без одјека. Пег тодина касније, Гутенбергу је у великој новчаној невољи помагао курфирст Адолф фон Насау, узимајући га за свог „слугу и дворског послужитеља.“ 1468 умро је Гутенберг, непознат, сиромах и усамљен.

_ Из Мајнца, књиготиск се проширио на Италију, Швајцарску, Француску, Холандију, Белгију, Шпанију, Аустрију, Пољску, Чешку, све до Хрватске, Црне Горе и Србије. Свуда су слова резана "и књиге штампане. Од 1454 до 1500 настало је 25000 штампаних

дела. У Мајнцу је, 1462, словима Гутенбергове библије, отштампана

__ Бокачиева »МоуеНа аф Тапсгед «, коју је Леонардо Бруни превео на

латински. У Бамбергу је Албрехт Пфистер отштампао прву немачку књигу, »Едејзјет« од Улриха Бонера.

Шпански кардинал и инквизитор. Торквамада пренео је штампу у Италију. Тамо су штампани латински и грчки антички писци, дотада с муком преписивани. Торквамада је позвао Немце Конрада Сванхајма и Арнолда Панарца у апенински манастир Субиако. Од 1465 до 67 штампали су Цицероново »Ре огагоге« џи списе Лактанциуса и светог Августина, а од 1468 до 1473 четрдесет осам латинских класика у фолиоформату и у тиражу од по 275 примерака. Али не само да је у забаченом манастиру · Субиако постала позната штампарија, док се у Риму, свега неколико часова удаљеном, још није штампало, већ су и други манастири преображавали традицију преписивања у нову технику штампања и искоришћава ли велике библиотеке сачуваних рукописа за умножавање путем новог поступка. Сачувано је једно издање Бокачиевог „Декаме_рона“, отштампаног 1483 у женском манастиру Риполиу. У истој години изашао је из штампе без ознаке места и-штампара (али вероватно' у. Венецији) хрватски глагољашки „Мисал“. То је прва позната књига штампана на једном од наших народних језика. Други најстарији глагољашки тисак отштампан је 1493 године у Венецији са потписом штампара: Масефаг Апдгеах де Тогезап5ј5 де Азша. Наслов те црвеним и црним словима штампане књиге је »Вгеуапшт готапшт сгаоћсе«. Исте године радио је први југословенски штампар, јеромонах Макарије. на Цетињу за владе Ђурђ: Црнојевића на првој половини једног Октоеха (гласове 1—4). Осам људи је пуну годину било запослено: на слагању текста у штампању. Још четири књиге, све црквеног карактера; изашле су из штампарије Црнојевића. Да ли да се схвати као трагичан и горд сим“ бел историје наших народа што су Црногорци, да би сачували своју слободу, морали да лију нз оловних слова пушчану муницију2

-