Naša književnost

претрес иваеин

„Нека бог благослови бакротиск и свако друго средство за умножавање, тако да добро, једаред постало, не може пропасти.“ 5

Гете

Човек чије је име везано за проналазак штампе зове се Хене Генсфлајш. Гутенберг је било име једног добра, једног такозваног јеврејског наследства, које је, приликом средњевековних конфискација јеврејских имања, доспело у посед породице, Гутенбергове мајке.

На прекретници ХТУ и ХУ века, када је Гутенберг угледао светлост света, осниване су сликарске и кипарске школе и световни универзитети. Крајем четрнаестог века, у Улму се појавио мајстор Улрих, први дрворезац, који је својим резбаријама дао потстрека једној новој народној ликовној уметности. Око 1440, када је холандски сликар Роже ван дер Вајден ново пронађено сликарство ширио уљаним бојама, када је последњи велики сликар минијатуре, Жан Фуке из Тура, прешао на сликање у великом формату, резао је Гутенберг своја слова и на дрвету и металу пробао структуру, издржљивост и облик материјала за нову уметност штампе.

Гутенбергова младост је непозната. У току борбе између грађанства и патрициата, један део породице Генсфлајш напустио је град Мајнц, у коме су се цехови били тако оснажили да су се угасиле старе привилегије племства. Са породицом, и дечак Хене ишчезао је из родног града. Тек 1934 излази његов траг из таме. То су акти једног судског процеса који нам дају бледу претставу његовог делања и настојања. Према тим службеним списима, Гутенберг се бавио неком „тајном вештином“, у коју је уводио круг својих ученика.

Вероватно је да се Гутенберг, још у својој страсбуршкој периоди, бавио огледима штампања. Али, свакако, резултати нису били довољни, Читав низ појединачних проналазака био је потребан, да се из металног лива и израде слова, конструкције оквира и усавршавања штампарске пресе и боје створи нови поступак. Године муч“ ног пипања и тражења, у којима би разочарење, осамљеност и несташица новца сваког слабијег човека навела на одустајање од планова који су изгледали утопистички. У трагичну везу ступио је Гутенберг са Јоханом Фустом, грађанином града Мајнца. Позајмио је од њега 800 гулдена са 6 посто камате, „да доврши своје дело“. На основу тога и каснијих кредита, извршена је заплена алата и проналаска, тако да је 6 новембра 1455, када је Гутенберг осуђен на плаћање дуга, Фуст, место новца, узео дело и алат. И док је Гутенберг одлазио, осиромашио и окраден о своје дело, Фуст је, у заједници са Гутенберговим калфом, Петер Шефером, издавао „Би-

~ Књижевност