Naša književnost

Прилози проучавању Ст. М. Љубише ' о

утичем на његов слободно створен суд и држање. Остао при чему год хоће, једно је поуздано: чињенице имају свој језик, и, баш због тога што их покаткад није лако разумети, оне говоре непрестано, и кад ми заћутимо, говоре и без нас, и против нас, све дотле докле се не нађу довољно писмени људи да их једном прочитају. — Од тога што је Стефан Митров Љубиша у даном тренутку покушао, и од тога што је од свога покушаја одустао, остала је не само једна занимљивост, већ и једно озбиљно питање које ће нас можда упутити на оне досад недовољно проучене, па чак и скриване трагове о његову књижевну стварању и изграђивању као писца. У то питање озбиљне истраживачке критике на проучавању овога творца реалистичке приповетке из сасвим других извора но што су они којима се служио његов савременик Јаша Игњатовић, како сам рекао, не мислим засад да улазим. Довољно је, ако се не варам, да га само поставим и истакнем: оно стоји, оно је отворено, као целина и општи појам једва наглашено код ЈЉубомира Јовановића и Скерлића, у појединостима неразрађено и непроучено, такорећи недирнуто. Да ли ће мени бити пружено задовољство и прилика да га расправим, или можда Живојиновићу, или неком сасвим трећем, за ствар коју треба урадити то ће начелно бити свеједно.

Да закључим. У нашој историји књижевности није мали број оваквих тобож расправљених и пресуђених питања, па покаткад и читавих општих погледа и схватања, који накнадним и пажљивијим проучавањем могу да покажу како уопште нису чврсто ни постављени, камоли расправљени и пресуђени. — У овом напису сабрана и приказана грађа сувише је незнатна, разуме се, да би пружила на разлогу основано право за такав закључак. На основу ње ја га и не изводим. Али на основу приличног броја разноврсних питања ове области којих сам се — кад је времена и прилике било за то дотакао, с изненађењем сам запажао: колико је много посла код нас још неурађено, колико би добрих и трезвених глава за њега требало, и колико чак и од онога што је као сасвим урађено — много штошта не држи се чврсто, не стоји усправно, нема ваздуха ни светлости; укратко, нема правих услова за дуг живот. Из свега свога завидно скромног искуства зато бих да кажем, нарочито младим људима који воле критику, и воле нашу историју књижевности: не ослањајте се претерано, не поуздавајте се сувише у своје претходнике! И због себе лично, још више због истине која ће нас нечујно али без милости прегазити ако јој не служимо, проверавајте судове и оних којима највише верујете јер их волите, или им се чак и дивите.Слепо преношење готових, и тобож већ утврђених поставки и мишљења, довољно је код нас у историји књижевности зла починило. У свима областима људске делатности — књижевности, уметности, науци, философији, политици — фантазија је колико драгоцена толико и опасна особина: без озбиљног надзора и васпитања, тај извор

кеш им мазгтвицоииба узнк“

МАУ А Је ОСА

каје вани а Раша а а рај“ Као та 10. а

· # 3

ан = РА

Мр ашља зли Мина. јан суде не Би звог.

у

А а ои 7