Naša književnost

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

ШЕКСПИР: „КАКО ВАМ ДРАГО“

На репертоару београдских позоришта, а то се може рећи и за остала, Шекспирови комади још увек су релативно слабо заступљени. Томе свакако лије разлог нека наопака релертоарска политика; још мање несхаћање величине и значаја овог великог и највећег драмског писца. Напротив, играти Шекспира сматрало се код нас, и још се увек сматра, тако озбиљним сценским подухватом да се наши млади позоришни колективи још увек тешко решавају да се тога задатка прихвате. Разумљиво је онда зашто је од три београдска позоришта баш Народно, које једино има дужу позоришну традицију и већа искуства, прво отпочело са приказивањем љегових драма (,„Отелс“ и „Хамлет ) и доскора на том послу било без следбеника. Но, ако је можда и било објективних разлога због којих су Шекспирове драме мало игране (међу осталим тешкоће је стварало и питање превода) — свега две драме за пет година — за Шекспирове комедије могло би се готово рећи да су биле занемариване, јер, до претставе „Како

вам драго“ Београдског драмског позоришта прошлога месеца, у Београду нису

после рата игране, иако сценски и глумачки претстављају несумњиво“ лакши проблем но његове драме или историске игре.

Можда је овоме оклевању био узрок и то што управе неких наших позоришта нису биле начисто колико су нам још блиске те комедије, често пуне фантастичног света вила, вилењака и шумских духова; што су им још биле у себању предратне претставе, шарено, напирлитане декором и костимима, и махом игране као лакрдије, и што им није било јасно како ће их схватити и примити наша позоришна публика навикла да од литературе, па и од позоришта, очекује да постављају и решавају озбиљна друштвена питања» Отуда је вероватно и Београдско драмско позориште, дајући „Како вам драго“ сматрало за потребно да на полеђини програма, свакако да би комад приближило и широј публици, ладе кратко објашњење у коме је речено: да је Шекспир овом комедијом хтео да прикаже дворске сплетке, властољубље и похлепу великаша; да загушљивој и злочиначкој атмосфери двора супротстави живот у слободи и природи, где

престају класне разлике и да, колико је то за његово време било могућно, укаже_

на један бољи живот, изграђен на другим, праведнијих основама» · Заиста, у овом Шекспировом комаду, који зналци његовог дела рачунају међу његове најбоље комедије, има доста стихова који говоре у прилог таквог објашњења. У сцени која се дешава у Арденској шуми прогнани војвода овако нас упознаје са средином и светом у који нас писац уводи: „А и живот овај наш, од људског друштва удаљен, пронађе реч у дрвету, у потоку књигу, У стени наук, и добро у свачем нађе. Ја њега променио не бих ни за шта“... или. „Није л у шуми овде погибељи мање но ли на двору лукавомг“ Стари Адам, саветујући свога господара да бежи са двора, каже му: „Авај, какав је то свет,

паж

Ро

и,

у