Naša književnost

Мети пе УЦИ

382 Књижевност

кад добро трује онога што га носи!“, а лорд Амијен, позива људе да одлазе у шуму јер: „овде ником не раде о злу“ и јер је „најлепше живети овако.“ Ноип више од тих цитата говори сама радња комада. На Фредериковом двору ке збива се ништа лепо ни добро. Он је своме брату отео добра 'и протерао га, он тера са свога двора и синовицу Розалинду. Оливер ту ради о глави свом млађем брату, а војвода и дворани наслађују се грубим играма — рвањем у коме млади људи губе животе. У шуми, напротив, влада другарство. Ту верни другари деле добро и зло, ту владају љубав и племенитост и ту се најзад и зли Оливери Фредерик обраћају и кају за своје раније поступке. Али, уза све то, питање је да ли су баш ти, да кажем друштвено критички или социјални елементи, оно што ми првенствено треба да тражимо и налазимо у Шекспировим комедијама на страну то да је у најмању руку смело приписивати Шекспиру социјалистичкоутопистичка схватања „о бољем животу, изграђеном на другим, праведнијим основама“. Идеализирање живота у слободи и у природи, насупрот животу на двору, заједничко је добром делу ренесансних комада и за неко време је идеализирање села, описивање разних пастира и пастирица које носе класична, поетска или митолошка имена: Розалинда, Галатеа, Диана или Аминта, а говоре језиком дворских дама, било књижевна мода и манир који се осећао од Италије па све до Енглеске. Па и тема за комедију „Како вам драго“ узета је, уосталом, из књиге ученог Томаса Лоџа, савременика Шекспировог и Шекспир се фабуле те сладуњаве пасторалне новеле држао до те мере да је у својој комедији изменио свега неколико имена, а додао само два важнија и једно споредније лице. А затим, Шекспирове комедије и нису комедије нарави него, веБином (изузимајући можда „Млетачког трговца“) комедије заплета: краљ и краљица вила посвадили су ве и због њих је настала пометња међу заљубљеним младим светом, али се све срећно свршава („Сан летње ноћи“); једна девојка је оклеветана, дошло је готово до љубавне трагедије али је клеветник ухваћен,

· а част девојке спасена („Много вике ни око чега“); неколико младих људи

бежи са двора војводе насилника, склања се у шуму, налазн онде друштво племенитих људи, момак не препознаје девојку која се прерушила у мушкарца али се најзад све срећно свршава са четири закључена брака („Како вам драго“). Даље, за велики део његових комедија није јасно где се дешавају ни у које време, неке су фантастичне, са вилама, вилењацима и алегоричним фигурама, историски и географски подаци су често нетачни (у Арденској шуми, у Француској, има палми, маслина и — лавова! — („Како вам драго“), у њима нема, као у Молијеровим комедијама, сатире, нити су у њима тако оштро исмејани неки људски карактери, навике и пороци као што су тоу Тврдици, Тар_тифу, Грађанину племићу, Ученим женама итд. Па шта онда, најзад, чини сву чар и лепоту Шекспирових комедија Шта је Шекспир учинио те је од нестварне и одавно заборављене Лоџове новеле настала блистава и духовита комедија» М шта чини те су нам и данас, после толико векова, Шекспирове комедије толико блиске и занимљиве, а — посматрајући „Како вам драго“ на позорници Београдског драмског позоришта и судећи по интересовању публике — рекло би се ближе но икада раније»

Пре свега пасторалну комедију „Како вам драго“ није писао ни дворанин ни дворски песник за пригодне дворске приредбе и свечаности; њу није писао ни учени хуманиста који би више водио рачуна о метрици и законима драмског

„>