Naša književnost

Ново мл ЖЕЈЕ ОВ НЕГО е“— т

св. 6 год. У ЂЕОГРАД ЈУНИ 1950

СЛАВА ЕЖЕНА ДЕЛАКРОА

„Постоји једна стара клица, једно потпуно црно дно, које треба задовољити“, пише Ежен Делакроа у свом Дневнику у својој двадесет шестој години. Постоји једно сасвим црно дно, један загушљиви пакао у коме гамижу, као у животињском боју, све страсти једне романтичне младости. Постоји привлачност тога понора који песник носи у дну самога себе и одакле извиру сиренске песме које је Бодлер чуо у делу Делакроа и измешао их са својом сопственом музиком. Постоји она раздирућа и страшна носталгија за самим собом којој треба дати одушке у формама своје поеме. Постоји она скривена и несавладљива животиња коју човек носи у најдубљим наслагама пути и која криче. Није то знамење него стварни лик самога себе, своје најприсније ја, оно у шта се све сопствено преображава у тренутку стварања: тигар. То је тигар кога је Одлион Редон, како прича, пратио једне вечери улицама Париза, онај усамљени и устрептали тигар, што хода као тигар, што има очи и њушку као тигар, жута и кратка лица, црне мале силуете, који се креће као пламен.

У најусамљенијем кутку усамљености звер се грчи, она се увек слаже само са зверима, одлази пред кавезе где их наш велеград држи као сужње и ради забављања деце и њихових дадиља. Ах! у Зоолошком врту, у тренуцима кад месождер налази своју. браћу, он пада у екстазу: „Улазећи у тај одабрани чопор био сам прожет осећањем среће“. Најзад његово усхићење не може више ни да се изрази; он се задовољава речима: „Тигрови, пантери, јагуари, лавови“. Он плива у неизрецивом. Ту је код своје куће. И у себи самоме. 5

Али треба се вратити свету и ићи у свет. Ту ћемо видети једног човека дискретног, привлачног, духовитог и доста сталоженог, за кога се не зна из каквих понора сновиђења и страсти долази. Једини то зна Шарл Бодлер, који је Делакроа хтео учинити својим владаром и својим херојем. То су међутим ствари које само геније генију саопштава. Па ни ми чак никада нећемо знати да ли се Делакроа у потпуности сложио с портретом који је Бодлер дао о његовој личпости и његовој уметности. Ми ћемо видети само оно што је и свет видео: светског човека. Тога савршеног светског човека, тог ден-

дија, тог буржуја из високе буржоазије, тог врло цивилизованог_

Парижана. Овде не могу а да не мислим на његовог противника,

Ф У г

АР ИЋР

#21. ББЛН0) УМ

Е МОБЕОГРАР

ОНА Вео

ФА