Naša književnost
па, у
= ПИ траву тен ЛЕТА ГЕН
МИ Ири ис ла а КА са
Е
560 > Е Књижевност
Сва три песника уносе изразито нове елементе из тематике савремене македонске стварности. Тако Блаже Конески, још у својим првим песмама, прилази овој тематици с једним потпуно изграђеним песничким ставом. Он је досад стално тежио да докучи што је сам дубоко преживео и осетио, и то увек на основу потпуне психолошке оправданости. Његове поеме: „Мостот“, „Сончева колона“, „Средба со Жинзифов“, говоре о једној његовој значајној песничкој особини: да ликове не оцртава са њихове спољашње стране, већ преко њихове активности, и то обухватањем и збијеним лирским изразом најмучнијих, момената. из њиховог живота. У томе се види велика борба између мисли и осећања, али је у већини стихова постигнуто јединство једног и другог, а независно од понеких строго мисаоних стихова ових поема и других песама Конеског, то је модерна индивидуална поезија са трајном и дубоком емоцијом. Конеском су туђи јевтини лирски ефекти. У његовим песмама теме нису разрађене шаблонски. Конески не запоставља мисао, него увек тежи да изрази осећање, које понекад изгледа да је угушено у збијеној лирској синтези, али које живи и остаје као трајно противудејство. Он има и појединих стихова који се могу прихватити више као оригиналне досетке мисли, него као поезија, али је његова поезија у целини далеко.од разумске у оном смислу када разум значи негирање сваког осећања. Свакако је тачно да песник у таквом смислу разуман, не би могао дати песничке творевине као што је поема „Тешкото“, која се убраја међу најбоље што је досад створено у македонској уметничкој поезији и која претставља стварну песничку синтезу оних мисли и осећања који заузимају достојно место у душевним преживљавањима ослобођеног Македонца. Он је, уз то, први македонски песник који је зашао у тематику личног живота и дао неколико песама у којима су љубавно осећање и љубав према природи дати с једном простодушношћу и предметношћу у емоцији и једним истинским лирским патосом.
Знатну продуктивност и упорну тежњу за оригиналношћу у тематици из савременог живота садржи и поезија Славка Јаневског. Карактеристична је разлика између његових почетничких песама у првој збирци песама „Крвава низа“ и његове друге веће збирке песама „Песни“. Он је већ сигурно зашао у разноврсну строфику и у стиховима своје друге збирке песама достиже богатију форму и изражај. Упоредо с тим постала је знатно разноврснија и његова тематика, а што је најважније, у њој је разрађен занимљиво и са подвученом тежњом за оригиналношћу низ значајних тема из данашње македонске стварности. У неким новијим песмама Јаневски чини успешне кораке за уношење у своју поезију елемената лирске сатире и елемената народног језика којим говоре масе. Учећи се од Мајаковског и Вацпарова, он тежи да унесе у своје стихове и елементе разговора и дијалога, у чему има извесна, макар и само фрагментар-