Naša književnost

570 ~ Књижевност

сви смо запели и успели да их изгурамо на цесту, али је тамо шофер прегледао гуме и нашао да су попустиле. Знали смо шта то значи. По досадашњем искуству требало је чекати најмање пола сата. Плави младић одмах је отишао лево, ка насипу, откуд се чуло ударање будака и клопарање котача. Од реке, која се овде ло-

· мила између стена и воденица, допирала је свежина. С греда на

потоку ширио се мирис смоле. Шофер је затрубио неколико пута да би дозвао путнике који су се разишли, — завршио оправку пре но што смо се надали. Плави младић избио је, у друштву с још једним омладинцем, испред кола, и дао шоферу знак да крене. Нама је махнуо и остао иза нас.

У Завидовићу се шофер опет задржао и предложио најзад да ту и ноћимо. =— Немам ни светлости на колима! — рекао је и некуд отишао. Није било друге. Ноћио сам са осталим путницима на слами у бараци поред штаба. Слама је шуштала, слушао сам лајање паса, дисање и хркање оних до менеи најзад шум реке и лишћа на ветру. Дигао сам се рано, умио се на реци, и успео да се убацим у камион који је наишао од Жепча. За мање од сата стигао сам са новим друштвом у Маглај.

Стали смо пред широком босанском кућом са истуреним горњим бојем, бившим беговским конаком у коме је сад смештен штаб. На вратима је црвеним словима исписан натпис, а пред кућом, коју свега неколико метара дели од цесте, у малој баштици, израђене су од шљунка и комадића цигле петокраке звезде. Камион је запрашио и отишао. Два младића, моји сапутници, пошли су својим бригадама које су ту негде логоровале.

Уским дрвеним степеницама испео сам се на спрат. Из једне собе изишла је лепа девојка у белој блузи, чврстих истурених груди. У руци је носила повећу свеску и неке хартије и мимо мене пошла низ степенице. Десно, на једним вратима, прочитао сам да се ту налази пропагандни отсек. Куцнуо сам, нико се није одазвао. Притиснуо сам кваку и ушао...

... Рекао сам како су ме дочекали. ЈЉутит, савлађујући се да не бих праснуо, сео сам на столицу коју ми је показао младић, и — чекао.

| У собу је ушла другарица кратко потшишане косе, мршава, с танким шиљатим носом, важно је пришла столу, наслонила се о сто боком и почела да разговара с младићем као да мене и нема у соби.

— Плави још није стигао7

— Није! : с

— Седма јуче није извршила план... Биће бруке кад дође.

—- Хоће богме! Али би и интендатури требало засолити. Курс нису почели. Ја сам им богами подвикнуо...