Naša književnost

о а

На прузи Е 569

Врућина је. Грло је суво од прашине и река мами својом свежином. Има их у колима који су полегали и заспали на врећама. Леже неудобно, главе им се клате како се кола тресу, али њих је савладао умор и ништа им не смета: ни муве, ни врућина, ни

галама, ни трескање кола. И девојка, инструктор и пропаганди-

ста, која је изгледала неуморна, изнемогла је најзад, свукла капутић и сад, као војник без мундира, не изгледа више нимало ауторитативно. Види се да је и она женско чељаде, и то оцвало и поприлично ружно: врат и руке су јој посуте пегама, под грлом су јој широки црвенкасти печати, а прса увела и обешена. Села је на вреће, незгодно и ружно, те јој се виде ноге изнад колена, брише стално зној, сасвим је напустила надмену позу и сад од омладинаца тражи чге воде, а час пита колико још има да се путује. з

А младић у жућкастој платненој блузи седи мирно, као да њега кола не тресу. Свеж је, жив и разговоран, као да њега сунце не пече и пут не замара. Питао ме је шта радим на прузи и ја сам му се пожалио. — Добро је, рекао је, добро је, друже, што сте дошли! — насмејао се и ударио ме по раменима. — Све ако и не одржите предавање! — додао је, окренуо се другима, и сад с њима разговара. :

— Тринаеста минерска по пет метара напредује на дан вели момак румених крупних руку и набреклих образа по којима су никле танке плаве маље.

Младић у сламном шеширу мало се замислио и одмахује главом. — Пет метара2 Биће много! Да ниси претерао ...

— Ма нисам — брани се румени, — Довели су електрику, па њоме буше. Сменила их је ове недеље нека словеначка бригада али не може да их стигне.

— Знам је! — вели момак с другог краја кола. — Код Вран-

дука је, одмах на улазу у тунел. Другарице су им силне, раде боље но другови у понеким бригадама.

— Ја! — вели један што дрема на врећама, чеше се и протеже. — Зато кад падне мрак свугде их има. — Ћут! — младић у сламном шеширу прети му чибуком. —

Да ми је знати где си ти дању. На радилишту сигурно ниси док знаш куд се ко ноћу скита.

Сви се у колима смеју, само је другарица, која се слабо осећа, спустила главу међу руке. И поред запаре распламсало се расположење. Момци су се пренули, почела је и песма, али су иза окуке кола одједном нагло закочила и стала. Умало нисмо одлетели у поток који пресеца. цесту — уместо моста, порушеног и иструлелог, лежало је на потоку свега неколико свеже отесаних греда. :

Младић у шеширу искочио је из кола, прешао на другу страву, и руком давао правац шоферу. Једна греда се померила, десни задњи точак склизнуо је у празнину и заглавио се. Морали смо сићи. Плави младић подупро је мотком задњу осовину кола, 2 Књижевност ; м

МЕ а

РУР

Ме

за ј % 5 3 “5 ђ 5 1