Naša književnost

днеленфири шп одиреву + не

Поноћни опроштај и < ; # А е 591

тихе. Из четврте се ускоро потом зачује кратањ, али мучан уздах. У те четири ћелије налазе се четири затвореника, четири партизана, које је пре осам дана војни суд осудио на смрт. Адвокати су предали молбе за помиловање и затвореници већ осам дана морају да умиру. Четири ћелије оживеле су у поноћи, само пета ћелија је остала тиха. То је ћелија за лудаке у коју су затворили хапсеника са намером да поред таквих суседа полуди.

Тада се из прве ћелије зачу притајен али одлучан глас,

„Јанеже!“

„Чујем, Јоже!“ одговори одмах друга ћелија.

„Да ли Тоне и Франц спавајуг“ пита глас из прве ћелије.

„Тоне не спава!“ одговори одмах трећа ћелија. Из четврте: допре само кратак уздах.

Потом завлада кратка тишина, дубља него тишина гроба, а затим се јави прва ћелија:

„Данас почиње девети дан!“ -

„И зацело последњи дан“, одговори друга ћелија. ,

„А можда ће нам поклонити живот2г. рече са двоумљењем Тоне из треће ћелије. По гласу му се познаје да сам не верује . у то.

„ја на то и не мислим“, груну скоро грохотом глас из друге Ћелије.

Опет тишина, затим прва ћелија упита:

„Јанеже, јеси ли ожењен“

„Јесам, Јоже!“ одговори друга ћелија.

„Имаш ли деце, Јанежег“

„Имам.“

„А. колико“ опет се чуло питање. Чудновато, у таквом часу сваку реч, сваки одговор треба извући из човека.

„Седморо деце, Јоже!“ |

Прва ћелија, која је — како изгледа — Лија. опет се

пренерази. Затим се прибра и опет рече ~ „Седморо деце, није то лака ствар! Имаш ли некога ко ће се о њима бринути, Јанеже2“ -

„Брата су ми италијански фашисти „убили, сестра ми је затворена. у Италији. Тешка је то ствар... |

Прва ћелија, која је — како изгледа — најсмелија, опет се пренерази, а затим потражи излаз из мучног положаја. „Тоне, јеси ли и ти ожењенј“ упита оног у трећој ћелији. =

„Јоже, наравно да јесам, и моја жена је лепа!“

„Депа, кажеш“, помисли прва ћелија.

„„Лепа“, нагласи: јопг једном трећа ћелија. У том гласу разазнавао се топли звук срца, које је запевало у томе тешком часу, као да је слободно.

Тишину, која је после тога опет настала, нарушио је само нов, расејан уздах из, четврте ћелије. Али као да је тај одјек долазио ко зна одакле, прве три ћелије покушале су да га пречују..