Naša književnost

а моме

пао март брезе

Књижевни преглед ~ 3 ( 61

страна, у којима је описао нове крајеве), и Сретен Поповић, писац књиге о којој је овде реч. ~

Само, Поповић је успео на један чудан, нарочит начин. Унук Павла Поповића, из Вранића, првака из устанка и,борца приликом освајања Београда, свога релативно дуга живота (1820—1890), био сведок многих промена у животу Србије и Београда, и много штошта запамтио сам лично или од својих старијих. Па кад је почео издавати у свескама ово своје дело које је нека мешавина мемоара и путописа, он се, Рапзјеп де Рагк, није могао уздржати него је, крећући у нову Србију, прво дуго причао о старом Београду и о Србији уопште. Његово се причање одужило на готово шест стотина страна и његове су свеске излазиле пет година; при свем том он је стигао да обиђе само Ниш, Врање и места у њиховом правцу; а није доспео да оде у Пирот пи у Топлицу. Или су издавачи, браћа Поповићи у Новом Саду, посустали или се он'уморио, тек очевидно је да је књига остала недовршена» Али сва та несавршеност и дигресије о старом Београду и некадашњој Србији дају велику чар његовој књизи, Као и његов стил и његово невезано ћаскање и скакање уопште с предмета на предмет. »

Поповић није“ био много школован човек и свакако није могао читати енглеске писце, али се случајно десило да ово његово ћаскање много личи на старинске енглеске писце, оне из осамнаестога века који су издавали часописе у еблику писама о наразличнијим темама, називајући их „Брбљивац“, „Шетач“, „Тумарало“, „Беспосличар“ и томе слично. Такав један „ће Ватбјег" или „Тће Гаег“, или „Тће Ташег“, наравно на српски начин, јесте и ово Половићево „Путовање“. Природним, присним стилом он прича све што му падне

на ум о старим временима или тадашњици, не водећи рачуна НИ о стилу, ни.

о композицији, ни да ли то има везе са насловом књиге. И баш зато што прича као да разговара са друштвом с којим путује у колима, он је занимљив и гони нас, крај свих недостатака, да га слушамо, тј. читамо све те његове дигресије, застрањења, упадице, ћаскања, онако исто радо као његова савре-

меника чика- ЈЉубу Ненадовића. Од своје несистематичности он је УСтАрИ створио систем. : –

Ево једнога примера ОпОннРЕВА писања: „Пут је био добар, те у Гроцку хођосмо у дванаест и по сахата. Ту ручасмо у... механи, и све беше чисто : уредно. Кафанске собе беху окићене многим фигурама... Наш народ уопште, а нарочито по кафанама и механама, има вољу да купује и краси собе и дуварове разним сликама, па ако нема својих споменика и слика, купује туђе и свакојаке накараде. Тако и овде видех по дуваровима, међу осталима, као: погреб ловца, Фрица и Фрицовицу итд. и једну велику картину; „Како се отвара мађарска дијета“)... Од знатности и догађаја наше земље, нашег;

> Краљевина Србија. ТУ Нови крајеви. Географија — орографи- |

ја — хидрографија — топографија — аркеологија — историја — етнографија — статистика — просвета — култура —- управа. Написао М. Ђ. Милићевић.

У Београду, штампа и издање Кр. Срп. Државне штампарије 1884. Вел. Ван 485 са картом нових крајева.

~

8) Сабор. | Е #

а син писар-Јјазе, чиновника и миљеника кнез-Милошева, Сретен Поповић је, за“