Naša književnost
МОЈ САН 1
Чудесне ли внаге у мојега сна!
Крхк и мек и блед, а чврсте мреже кида, у висине иде, изнад људског вида,
'и у провалије до самога дна.
Водич мој по мору, кроз кланац и гај, проведе ме ноћу кроз дрворед дана. Зар за њега има насипа и брана.
· Са мном за трен ока пређе сваки крај.
- Он је истраживач, шутник: његов ход брз је, са брзином муњевитих стрела. Ја кроз њега видим своја јутра бела, док с њим идем амо, тамо, куда год.
Он је увек спреман к'о зверка за скок у области нове, непознате, тајне.
Сан за мене ниже бисер у колајне
и за мене скупља животворни сок.
Он је сликар, вајар, песник: његов знак продире у срце дубоко, најдубље. Гле, тај силни пламен се разгореле зубље, и он одраз сна је, кроз побеђен мрак.
! о
2
И колико близак срцу знак је тај! Сан је оно што ће бити једног дана, можда већ и сутра, када зора рана по обзорју шросте руј и алем-сјај.
Је л' то његов шапатг Је л' то његов глас Ил' то шушну лист из моје бележнице7 | Или је у ноћи крило мале птице 5
у лету над пољем додирнуло класт