Naša književnost
Download:
Enzeigen in BnLViewer
Мој сан
137
Он је!... Он је!... Његов глас је тако тих. И зове ме на пут у то глухо доба.
И ја идем са њим упркос свих злоба.
и враџбина ноћних и очију злих.
Сан је гласник Јаве и претходник њен, и потстрек ми даје. Уз мене се свио. Без утехе свога сна, и сад бих био = туте у самоћи беспомоћан шлен.
Он ме блажи, бодри, јача, и ја с њим осећам се снажан за свој ход кроз јаву:
"шаљем песму у свет као И лаву
а све црне мисли растерам к'о |
Гвидо ТАРТАЉА