Naša književnost

162 Књижевност

Ја сам дошао само да ми разјасните боље, да потврдите да вам је то занста важно, као што су ми рекли. И да покушам да вас убедим да су ваши разлози схватљиви, да их наши другови разумеју — али их не одобравају. И, како сад стоји ствар, не слажу се са тим. Рекли су ми да вам кажем: То би могло да изгледа као да смо другове, бивше пролетере, жртвовали зарад вас, то јест, боље да се изразим, као да је нама више стало до вас него до њих. Нама је стало до сваког доброг и поштеног човека, али су нам другови пролетери драги и жао би нам било да их увредимо. Тако засад стоји то питање. Ви се не љутите и не вређајте, јер нисам дошао с том намером. Но, ствар се може лакше решити, можда, на други начин. Оснујте сама _ задругу. Прикупите још- неколико домаћинстава, и — ето вам задруге: Боље не би ни требало. >

Жара је био расположен и ведар кад је то предлагао, али је полако губио боју и постајао блед. Дуго нико није проговорио ни речи.

__То је тако деловало, да ни Жара ни Дина тако исто нису дуго

могли ништа да кажу.

— Је л би у задрузи код Босанаца претседник био Јова Бо-

санац> — упита најзад неко.

— Јесте! а

—_ А, у нашој самосталној задрузи не би било људи за претседника, — рече полако неко из гомиле. |

Жара се мало збуни, па онда опет узе да говори:

— Међу вама има доста таквих људи који би били добри претседници задруге. Можда сви, нећу да кажем. Према томе, није тачно да не би било кога за претседника. Но, у вашим редовима има и таквих људи који би претстављали Партију и ко ји би тиме уносили у задругу јачу веру и поуздање у руковођење и свест о томе да Партија руководи и вашом задругом.

— Па, нема код нас таквих! — згледаше се људи, као да траже тавог између себе на клупама. Чак се и помакоше и окренуше један другоме. о

— У задругу не улази само глава породице, већ и његови за рад способни чланови. Ваш друг Бошко има сина, одрасла човека, који је члан Партије. Зар може бити што боље, него такво решење. Ваш човек, наш човек! Ето задрузи глава! Е 5 -

— Но, само ми то треба! — излете Бошку.

Људи се слатко насмејаше.

= Мало ја имам посла с њим код куће! Треба ли сад и у задрузи

да ми соли памет»! И каква би то слана со била, претседникова! — шалили су се људи са Бошком. - о

— Па, преко сина би и Бошко дошао до речи.

- — Без шале, људи! — То суче брке · Алекса Јојкић. — Без пеале, да видимо о чему се ради. Ја, лично, мислим да не идемо даље од онога докле смо дошли. Не би требало ни да диванимо о другом