Naša književnost

МИЛОВАН ГЛИШИЋ И ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ.

> Светозар Марковић се у чланцима „Мевање и мишљење“ и „Реалност у поезији“ подухватио да, као што је рекао, „определи општи правац српске књижевности. Тај крупни подухват имао је подлоту у његовој политичкој борби, која се водила и на идеолошком терену, у његовим покушајима да теоретски побија идеали“ стичку филозофију и естетику, као и у његовом револуционарном осећању и сагледању класних сукоба и противречности, - Он је поставио пред писца, свога савременика, питање савеста Ти одговорности у његовом књижевном раду. Он је открио писцу истину о стварности живота народа и позвао га да ову истину изнесе у књижевности. Он је говорио о светости задатка писаца, 0 потреби да писац не живи у свету затворених очију, да се не ог лшује 0 живот човека, о потреби да се удуби у сложени процес људског и народног живота. „Који је озбиљно проучавао наш породични и друштвени живот, тај је тек кадар да види из каквих се мајушних а заплетених узрока слажу таке крупне појаве као што су опште оси“ ромашење и опште морално и материјално пропадање народа. Да изнесе“ на видик тај скривени процес, ту недокучиву борбу — најсветији је задатак правога песника“, писао је Светозар. А његово схватање правога песника добило је ону познату формулацију која · је класична у изразу и која се мора увек исписати на чело истори“ ског прегледа критичког реализма у српској књижевности: „Оне личности ју народу које су дубље и силније осетиле све патње ште тиште цео народ и које су кадре да искажу та осећања у вештачкој форми — то су прави песници; то су пробуђени делови народа, то је народна свест о себи самом и сво јим патњама... та пробуђена свест народна постаје зрак светлости што осветљује народу пут у његовој тешкој борби.“ „Живот народни, то је садржина — реалност поезије,“ ова основна мисао Светозара Марковића у његовим кратичким разматрањима о књижевности свога доба усмерила је општи правац српске реалистичне књижевности у другој половини деветнаестог века. | Но не само да су ова два чланка Светозара Марковића имала · одлучну реч у опредељивању општег правца српске књижевности у реализму, на ово опредељивање је утицао читав покрет који је вршио преображај културног живота Србије. Утицали су листови и |