Naša književnost

"О Лази Лазаревићу = 5 = 461

(6

његов поступак је скопчан са извесном његовом унутрашњом "побуном на неправду оног што мора да чини, — али, он ипак свепослушнички извршује. То је већ.нови друштвени лик, као што су нови ликови и читав низ претставника млајде интелигенције, која иде у иностранство и из њега се. враћа, доносећи нове идеје, нове манире, нови стил и нови укус живота, итд. Код Лазе Лаза=

ревића, у читавом његовом начину гледања на средину и ред“

ствари у њој, јасно се.осеће да се јављају нови облици и друк= чији животни шравци од оних у којима и под којима је срп= ска приповетка до њега нашу животну и друштвену атмосферу видела и дала. Лаза Лазаревић је усчио и дао друштвени лик свога времена и реалност живота у њему, и одредио свој однос према тој стварности. Ако тај однос није критички довољно активан, он је свакако реалистички веран. -

Лаза Лазаревић је, да додам на крају још и то, углавном | у шроцењиван више као приповедач села, него као приповедач града. По моме мишљењу, 'у њему живе две подврсте једнот. истот приповедача: он је један кад говори о селу, а видно други кад говори о граду, кад говори о грађанима, кад товори о грађанству свога доба. И ја сматрам да је Лаза Лазаревић у делима које имају садржај из градског живота пунији, јачи, сатржајнији, и да је у њима њетов друштвени став више уочљив у ономе смислу како сам покушао овде да прикажем. Иако и у притоветкама са села има пуно животне истине, и добро уочене стварности, има у њима доиста и нечет идеализиранога и идилизиранога, што је, вероватно, у извесној мери, утицало и на самога Јанка Веселиновића. Међутим, приповетха Лазе Лазаревића“ која третира град и грађански живот уметнички је јача, реазлистички сигурнија, и у њој се он најбоље може да сагледа као велики реалистички писац и, према томе, као писац са унутрашњом прогресивном оријенташијом.

_ Хтео сам, у овом тренутку кад: се прославља стотодишњицшца од рођења Лазе Лазаревића, да покуштам да се осврнем на извесне критике које су овом знаменитом шисцу прављене и које су добрим делом и данас још живе, а које ми се чине да нису у пуној мери тачне ни у пуној мери праведне. И ако се успело „овим да се осети оправданост и изазове потреба да се неке од тих критика ревидирају и исправе, онда је ова комеморација - доиста извршила добар задатак,

Милан БОГДАНОВИЋ