Naša književnost

Белешке“

туација потчињени су у Тургењев= љевој комедији ономе што је за писпа било најбитније. 5

Својом високом вредношћу псижолошкот комада, особеном привлачношћу наговештаја и интона-= пија, тананим, филигранским реажизмом, комедија „Месец дана на селу“ обезбедила је себи право да живи на сцени. Међутим, у тој комедији има места која се приликом приказивања могу изоставити без мвакве осетније штете по цпеловитост претставе и ликова главних јунака. = :

Један податак из летописа 6еотрадског Народног позоришта сведочи да су скраћења текста вршена и приликом првог приказивата комедије „Месец дача на селу“ У Београду, 1885 године. ·

л.3з.

А. М КУПРИВ: мОолОХ И ДРУГЕ ПРИПОВИЈЕСТЕИ“

«Издавачко прељлузеће „Клас рада, Затреб 1851) 3

Пре педесет и пет година један млади и дотле непознати руски писац Александар Ивановић Куприн, објавио је дужу приповетку „Молох“ значајну по теми и зрелој реалистичкој обради. За ту припо= ветку Куприн се послужио материјалом који је тадашња руска стварност нудила у изобиљу. Последња деценија прошлог века била је обележена у Русији развојем капитализма, оснивањем нових индустриских предузећа и проширењем старих, бесомучном потером за дивидендама и појачаном експлоатацијом радништва. Тип 60татог и утицајног акционара, вич-. ног пословима из којих се извлаче милиони рубаља добити, све више је потискивао дотадашњу плејаду руских типова са врха властими моћи. Куприн је то осетио: У његовој приповеци „Молох“ веома је изразит и рељефан лик милиевнара Квашњина, од чијег тренутног расположења зависе судбине хиљада људи. Џриповетка се развија на

у

661

двема личностима, ма да оне не долазе у непосредан додир, а то -су млади инжењер · Бобров, кога туши атмосфера односа у фабрици и читав систем с којим је суочен, — и ботаташ Квашњин, претстав= ник оне опоре силе што се надвија над фабриком, безобзирна у својим пословима, а још безочнија у личним уживањима.

Приповетка пружа само један аспект збивања у великој фабрици и око ње, задржавајући се махом на интелектуалцима и малограђанима и остављајући раднике на задњем плану. Писац је издвојио доста ограничен број стања и детаља из једне много шире и про-

" блемски богатије целине. У дело-

круту који је себи одредио Куприн је на страницама „Молоха“ изврстан реалистички писац, али он не даје никакво решење, не изводи никакав закључак из криза савести честитот инжењера Боброва. С те стране Куприн сеу свом младићком делу приказује онакав какав је и у каснијим приповеткама: он одлично запажа и слика, али код њега нема решења, нити се супротности отворено сукобља= вају оном оштрином коју у себи носе, ,

Часопис „Руско богатство“ објахо је приповетку „Молох“ крајећ 1896, кад је аутор био у двадесет седмој години живота. Потпоруч= ник у оставци, боем који се потуцао по Русији, мењајући занимања и средине, Куприн је штампањем „Молоха“ стекао известан | углед у књижевним круговима. Дојучерашњи писац причица у малим листовима, одједном се обрео међу књижевницима на гласу, као њима раван. Свакако, то је улило Куприну чвршћу веру у своје снаге, Године 1898 он је написао приповетку „Олесја“, која спада у њетова најуспелија дела („Олесја“ је објављена много касније, у једном издању Купринових сабраних дела. У Београду су 1922 и 1923 године штампана два превода „О-

лесје“). :

Купринова Олеесја је особен, светао и чист лик девојке која је одрасла у природи и неспутаној сло-