Naša književnost

Душа проматра дан и ноћ Е У = – 495

Има неко птто се на дивану 5

као у соби бљесне

свијетло из сучелне куће, из улице. тијесне, када из какве крчме бијесне

вјетар донесе пијев,

далеких облака сијев

и један дискретни хлад;

јер таква је коб да ће и град

и пјесма и муње и фењери ући

у биједну собицу у туђој кући, «

и онда ће у души нешто пући,

као да се гранчица ломи,

као да је дошло спознање

одануи ноћи што вјеша о пратње

мјесец и космате сање , – и буди сиротну звијезду Е у заборављеном гнијезду, и крећу се фантоми.

Има неко што у дом и у се пушта

___и дан и ноћ, да продре тма и тушта, - и магле и итре. од седам боја,

и каже: сад је чаролија моја.

Тај неко сам ја, и пуштам да се роде

и умру у мени сјене, слике, згоде

и јеке далених истинских душа

шето их само даљина Са

и гута

у своју рупу, јер су сашле с "пута,

и затварам душе чепом од плута. 5

Ја немам У соби свијеће. а Расвјета долази од туђе среће, | из туђих кућа. Дан ми се јавља из малих руша,

_ ноћ ме кроз чедан отвор куша,

– а из даљи чекић по мени Суша

и боде шака прућа. | _ Мислим: калтво је свијетло за миша. и за птичице киша. И душа бива свјетлија и виша, и кисне, те се стишта.

_ Тин УЈЕВИЋ