Naša književnost

Белешке а

кренула је под истим именом „месечни журнал за књижевност и науку“, који је био на врло високом ступњу. Прво годишште, са 12 свезака, износи 850 страна велике осмине, на којима се налазе врло одабрани књижевни и научни при= _ лози. Нарочито је добро вођена. критика и полемика; између оста-

лога, врло су занимљиви позориттни прикази и књижевни прегле-

ди, штто није чудо ако се има на уму да су међу покретачима и =лановима редакциснота одбора

били Божа Кнежевић и Љубомир

"Стојановић. Други је покушај.

„Покрет“ на почетку овога века који се понајвише бавио литературом; он нема социјалистички карактер као „Побратимство“, него је више отсев „Српског књижеве ног гласника“ и његове напредне

трађанске идеологије, али је те-,

кође добро уређиван.

И за овај данашњи покушај, ма да су пред нама тек два броја,

може се рећи да је озбиљно схва=

ћев и да је углавном успео. У тима, поред више песама од пе-= сника који се јављају и у другим часописима, и неколико припове"дака, _ нарочито су интересантни штнати, расправе и прикази.

_ Српеко монументално сликарство ХУ века, од Антелуне Дорнер, иако је кратак приказ нашег, старот сликарства, даје јасно његов преглед. Шек-

спитов став према на-

роду од Дратице Џерраз, и

Максим - Горки као сли-

-кар дна, од Богдана Терзића, "добро корутићеном литературом и зрелим- суђењем, надмашују ко= ректне _ семинарске и дипломске радове; то су већ праве, самосталте студије. Чланак Кадри Хали-

мија О савременој народ-.

ној поезији Косова, Метохије, Горње Мораве и Изморника, иако је много ви_ше ђачки рад, занимљив је због - материјала, јер упоређује српском арбанаштке, старије и данашње, народне песме, показујући њихову сродност у мотивима, што долази од истих услова у којима Срби и Шиптари живе на Космету и у ње-

203

му суседним крајевима. Овећи 9-= тлед Марије Новаковић Проза и поезија у дјелима Боре Станкови ћа продубљен је шцриказ готово, целокушнота стварања овога нашег писца, мео= ги елементи његова стварања подвренути су критичкој анализи ко, ја, и кад није увек успела, показује леп напор и интелигентно владање чињеницама.

_Рад Милоша Велимировића

Претставе музичких ин-

струмената У српском =редњовековномсликаретву углавном је кескриптивон приказ многих детаља, али је баш зато врло користан, јер нас, на 0снову релативно обимне литера-

"туре и грађе, упознаје са многим

нашим старим оруђима за свирање. Шисац је у ту сврху солидно

"и лепо искористио, поред осталога,

и текстове из српске књижевности срепњета века, старе бистрафи:е

УРД.

чтланак Михаила 8. Шопозића Први уџбеник историје филозофије на београлском универзитету тиче се једног од наших првих упбени-

оу

- ка филозофије, Швеглерове исто-

вије филозофије, коју је прерадио Димитрије Матић и објавио у две књите 1865 и 1866 год. То је онај Димитрије Матић пријатељ“ и школски друг у Немачкој. Љубо

мира Ненадовића, доцније првак

либерала и министар просвете, који је ес Алимпијем Васиљевић

(био први тумач Хетела у Србији,.

наравно тумач у сасвим другом емислу и на други начин него Маркес и доцнији тумачи Хегтелозе мисли: Историја филозофије у Ср= ба није десвољно обрађена: 3607 тога је овај Шоповићев чланак ко-

"ристан принос у том правцу:

Међу приказима врло су зани-

мљиви прилози Благоја Илића

(Неколико речи поводом „Дивнице') и Миодрага Кујуншића (Од Милана Коњови-. ва до Миће. МШоповића),. нарочито Илићев, који се одликује зрелошћу, одређеношћу и вештином у излагању; Кујунџићевом смета извесна претенциозност која