Naša književnost

Белешке

Већ зелен урес шума губит мора

И мраз еребрени повенуто поље, И дан провири, као преко воље,

И сакрије се иза ближњих гора.

(Ој, гори, ватро, туј у пустој соби, Ти, вино, друже, јесенске ми туге, У груд ми улиј окрепу жалоби,

Да на час мину моје патње дуге.

То је прави Харамбашићев препев, како га. је дефинитивно: објавио за живота, а не онај који је г. Маслић навео па ме затим изгрдио што не поштујем

много више поштовао Харамбашићев

препев него издање Пушкинова „Из-

бора“ у Матици хрватској год. 1949..

Шта је, дакле, урадио г. Маслић, мој строги критичаре Он је прећутао издање Матице Хрватске из године 1899. у коме се налази аутен-

тични Харамбашић, а ударио је на-

мене са издањем из год. 1949 у коме је врло. измењени Харамбашић.

Шта из тога излази> Ово!

Акб г. Маслић није умео у Загребу наћи аутентични текст Харамбаштићев у издању Матице Хрватске из год. 1899 (које сам ја досад видеб бар у десет београдских породица), онда се ог дисквалификује као рецензент а губи глас зналца. Али како је он морао знати за ово изда-

ње из 1899 год. и за Харамбашићев .

текст у њему, јер су они наведени у библиографији, на крају издања Матице Хрватске из год. 1949 на стр. 410 (дакле из издања из кога он на-

1 нашег великог песника . Харамбашића! И најповршнији чита. лац увериће се, -међутим; да сам ја.

у

води стихове којима ме кори), онда

он није само лош рецензент, него мора бити нешто много. неугодније, | Сем тога, у том случају не настаје. само непријатна ситуација за писда, тј. тога г. Маслића, него и за уреднике, који су били дужни да погле= дају какво је ово његово масло._ Па да је само то једно! Али тв

је, као што смо у почетку рекли,

метод. Готово од почетка до краја његова „рецензија“ почива на том

· „Методу., Џушкинов мали драмај-

„Моцарт и Салијери“ преводили су – у нас, сем г. Густава Крклеца, пок. Драгутина Илића и- мене, још и гт. Томислав Прпић, Иван ЧПајковић, М. М. Пешић, Пете Захаров, али је б1 Маслићу било потребно дај их прећути и не упоређује крај СВИХ библиографија у којима их је те-како: запазио. А какав је у библиографији, такав је, и још кори, у теорији

_ метрике. Ту се бн високопарно за-

клања за термине, за научне теорије стиха и акцента, али је на дну и

ту не само „муљ говора неспретна #

неподобна“ нанесен на обале мозгева и стрпљивости читалаца „Кола“, него су ту и још веће нетачности. Давно се у нас под видом високе научности није тако неодговорно 88летало. као у овом чланку приликом метричке анализе разних прелпева,

Има прилика у којима због окаквих“непочинстава јавно мнење удара за увек белег на њихове изЕр-_ шиоце.

_ Вежидар КОВАЧЕВИЋ

Бо НОВЕ КЊИГЕ ___ -

К. Летковић и М. Пашић Животињски И биљни евет прошлих времена. Издање: Просвета, издавачко предузеће Србије. Београд, 1951. Ћирилидом, страна 216. Цена 120 динара.

Жорж Полицер: Основни принципи филозофије. С Француског превео д-р' Борислав Благојевић. Редактори Рашко Димитријевић и Вуко Павичевић. Предговор Морис Ле Гоа. Издање; Просвета, издавачко предузеће Србије. Беотрад, 1951. Ћирилицом, страна 186.

"Дена 110: динара.

12 Књижевност

Миливоје Неровић Крба вас је проговорила Карађорђева Србија. Издање: Просвета, издавачко предузеће Ср-

· бије, колекција Сведочанства, Беб-

колекција

град, 1951. Ћирилицом, етрана 128. Цена динара. а Љубиша Манојловић: На часу историје. Ивдање: Просвета, издавачко предузеће Србије, Сведочанства. Београд, 1851. Ћирилинем, страна 132. Њена 36 динара. - а МЕ ИЕ