Naša književnost

Човек је побар : — - “ – - 285

м о (сршитој Пет! тите! Не изазивајте судбину! (сурово): Ходите овамо, седите ту! 1 -

Иво (приђе, седне код столаје. -

Муртић: Нешто да вам кажем, можда ће то да вам користи у животу. (Бубња по албуму): Ја сам се оженио глумицом.

_ Иво (изненађен): Ви сте.. | :

Муртић: Немојте ме прекидати... Једна драмска. трупа гостовала је у Казабланци. Био сам тамо на изучавању неког · дијалекта. Отишао сам на претставу: Ромео и Јулија...

Иво (узбуђено): Ромео и Јулија

_ Муртић (бесно): Хоћете ли да вам причам или ћете. ме стално прекидати

Иво: Извините... (Не може да разуме): · Јулија...

Муртић: Претстава је била прозна, колико сам разумео. Али Јулија је била кћи античке богиње и несрашног Силена. Оженио сам се њоме (отвара албум): Ево је... А ово ми је отац; он је био судија и конзервативни намћор. Сад сам и ја такав. Али после моје женидбе, он ме се одрекао. Живео сам тешко с троје деце: морао сам их вући собом; мајка им је умрла после трећег детета... путовали смо бродом у Индију. Предвече, близу Адена, изишао сам на палубу и видео како неки старац седи на поду и итра се с мојом децом. Хтео је да побегне, али сам га ухватио; шта је могао: загрлио ме је. Био је мој отац. Вратили смо. се "после њему; деца су имала дом; мајка ми је још била жива.

Сви смо били срећни. Деца порасла. Кви ми се удала за морнарског официра. : ;

Иво: Морнарског официра 5

Муртић: Син ми је уз6о глумицу.

Иво: Сашаг

Муртић: Не, Драган. Саша је још био дете. =

· Иво: И Драган: п

Муртић (мрко): Онда је дотла трагедија. Унучад ми по-. _ гибала као од редње. Мој отац крештао ми је над главом: „Глумачки изрод! Два пута проклето семе!“ Сушио се на моје очи као од неке болести. Од туге, заправо. На самртнивј. постељи ППИ њао је глумачки свет. С том клетвом је умре.

(Пауза) =

Муртић: И онда је, Педнот дана, дошао овај мој несрећник Саша и саопштио ми: „Тата, имаш уатуне (Споља се одједном чује неки узвик: то је Сашин глас из ноћи)

Сашин глас: _ Тата, имашт п унуче!

Муртић (иде прозору и виче у ноћ): Шта ти је, лудове! Хај горе и не буди комшилук! (врати се у собу, Иви): То је Саша. Сад морате ићи... Ја ћу с њим да обрачунам још ноћас.

Иво: Не би ли смео сачекати да сазнам шта сте решили... (тише): Бојим се скандала... –

Муртић (бесно): Ја се не по ита скандала! Докле год умем да Па, Хајд, идите тамо у ону (00 Виц и: Сао ме.