Naša književnost
286 И а Књижевност
Пазите, тамо је пуно књига по поду.. Изаберите једну гомилу
_ место столице... Нажалост, ту нема сијалице... (гура Иву у спо-
"редну собицу десно натраг): И немојте пушшити (затвара врата, затим се врати у собу, узима један бамбусов штап и седне за сто). (У собу улази бучно Саша. Већ по његовим првим манифе-
стацијама види се да је то потпуно други човек но онај кога смо - упознали "код Славенке: сада Је "сиров, прев јени подао, пла=
штљив, плаховит.)
Саша (приђе столу и тресне шаком о њега): по бога му: Сад имаш унуку! Сад ти је не може више нико отети! Муртић . (укочено посматра сина): Ходи овамо. Ближе, ближе. _ = · —
Саша (који је приметио ба му сов штап у руци): Шта ти је сад опетг
'Муртић: Ближе! Зини!.. пи Опет-си пио!
Саша: Цугнуо сам две дупле љуте. пла | Није било лако!
Муртић. (та отпали штапом): Опет си почео да пијеш..
Саша (скочи натраг): А ти си опет почео да ме Сијени (јаче): _Ја се барим за своје дете, а ти ме удара!
Муртић: Магаре! (подругљиво): Ти се борити! За с Боје дете!
-__ Саша (успаљено): То је моје дете! Ја могу с њим да радим шта ја хоћу! То да знаш! И ако ме будеш мучио, ја ћу га узети себи, то да знаши
Мурвић (као зпранут): "Та немој! (о ел се грохотом “насмеје): А шта би ти урадио са својим дететом; Заборавио би га у првој крчми. И три дана би лупао пЈ - се сетиш шта си
_ тамо заборавио!
=
Саша: То се никог не тиче! ЈЕ имам право на своје дете, Ја сам га отео мајци, која није достојна...
Мурти ћ (скочи, замахну Пало) Ћути! (презирно): А ти си достојан свога детета: -
Саша (као да је запрепашћен): Како ти то сад товориш са мном: Док ти нисам“ о дете — ти све око мене „циле-миле“. ЈА саде | -
Муртић: А како ти то разговараш са ла Док нисам узео ствар у своје руке, ти си умирао од зорта пред оном фу-= филом!
Сашљга: Кад би ти знао каква је то хијена! Да нисам пред њом изигравао кретена, она би ме ноћас убила.
Муртић: Џа што си се. упуштао с таквом:
Са пио (гласом детета): Која би хтела са мномг Стално сам с ОР Ти стегао кесу — ни пикуле! За женске 6 „лове“.
Муртић: За такве које се продају...
Саша: Сад ти, наравно, не ваља..
Моуртић: Само нек је она глумица!
Саша: И твоја је жена била глумица!