Naša književnost

Човек је добар ____ : 289

=

Мур тић (се занесе и клоне на столицу до шисаћег стола): То ћеш ми скупо платити.

__Саша (без даха, подржаван од Иве да не навали на Мур-= тића): Да, то ћу ти платити! Све ја теби морам скупо да плаћам. Све ти увек наплаћујеш од мене. Чак и за оно што си ме хранио отпацима —- наш пас је живео боље у твојој кући! (обрати се. нагло Иви): Погледајте тамо у башту, у оном клозету од кућице ја морам да станујем; ја сам измет и тамо ми је место.. · (Обраћа се опет Муртићу): За оно што си ме хранио, за оне отпатке, на_плаћивао си се мојим услугама! (обраћа се режисеру): Морао. сам за њега да посвршавам најгнусније послове..

Муртић (пренеражен): Ти, за мене! Писни само! (устаје, дигне бамбусов штап): Ако само лиснепи

Саша (се грохотом смеје Муртићу у лице): Смештно. Па то је фантастично смешно! Да ја годинама од свога рођења ни-. кад нисам приметио да си ти смешна, надувена мештина!

Иво (придржава ЕТ Умирите се, стари, ви сте тако

црвени... вас ће ударити кап.

Муртић (хоће да се отме од Иве, о се Сашти): Сад хоћеш лажима да ме дотучент! (Иви, о мутним изговором): Лаже! Лаже чим зине!

Саша (плаховито): Лажемг А ко ме је слас да украдем меницу од Шварцаг Ко ме је упутио како да. фалсификујем потпис Жировника 2

Муртић (бори се се Ивом): Лаже! Лаже!

Саша: Ко ме је навео да лажно сведочим Бал си убио маму 2

Муртић. (скоро кркља): Ле — же!

· Саша: Ко ме је натерао да направим дете глумици!

Муртић (сасвим нејасно од запенушености): Склоните га! Убићу гај.. (отргне се 'од Иве, занесе се и падне на, под): 'Зло... зло ми је...

И во (дигне Муртића у О Умирите "се, забога. (окре"не се Саши): А сад престаните!

Салша (не може више да се заустави; ухвати Иву): Знате ли шта је он учинио од: мене» (сав дрхти као у грозници): Он је мени украо мене! Разумете ли; Ја нисам више ја! Ја сам свако други: ја сем фалсификатор, л лопов, кривоклетник... ја ла= жем... лагжем увек... и кад ми је — једанпут у животу! — срце било пуно љубави, кад сам наслонио. ухо на њена недра и-чуо како се миче моје дете; ни онда нисам смео бити ма и најмање срећан (плач га савладава): Он је у мени убио једног човека... Он је у мени убио човека! то папу на прозор и плаче Да У ноћ).

(Кроз. прозор севне врло јаке, онда одмах поп ујн Пра затим јаха прмљавина.) (М Мрак.) Славин глас (из мрака, престрављено): Упали све-

тлост! Упали светлост! (свећа. се да је плакала): Не могу да издржим тај Мр