Naša književnost

288 | -_ о _ а = 2 Књижевност + = у у х '

~

Муртић (Иви): ПА отике та. Нитита нећете од њега са«знати: Ја сам му отац; мислите ли ви да ја знам какав је ону

__Кад сам чуо да петља са тлумицом —-

Саша (одједном одлучно): Рата! Доста! -

Муртић (чвршће):.. Када сам чуо да пета с тлумицом, ја нисам могао доћи. себи. Шта је нашла на њему — погледајте та: је ли то човек или гњидат

Саша (снажно, плаховитом узбуђеношћу): ита кажем ти! (сузе му навиру од страха, али он урла): Не дозвољавам ти да тако говориш о мени,. јеси ли чуог

Муртић (О ибје затрепашћен): Шта се дерешт | Шта ти је одједном“. –

Саша (у пароксизму беса. и бола): Хоћу да се дерема Ко то може да ми брани!

Муртић (зграби бамбусов' штап): Ког Сад ћу ти показати!

Сашга (као да се баца у провалију, навали на Муртића и отме му штап): Више нећеш, то ти ја кажем! Више нећеш!

_ Муртић (плане, лице му дође тамно-црвено, он толико. дршће да су му речи нејасне): А! Такав си ти, је ли... Е, јер таквог те и хоћу! (зграби револвер из фијоке): Ја у звери гађам! Таквог те хоћу!... (упери револвер у Сашу): Зини!

"Саша (обневидео, запенуштен): Хоћу да вичем, хоћу да ти све. кажем — једанпут у животу: Све!

Муртић (се укочио само да се свлада): Говори! Брзо! Гњидо! ·

_ Саша: Ти си од мене учинио то што сам данас... Ти! А ја | "ти кажем: знам у | је 5 Ти мене уошште не сматраш "својим сином!

Мур тић (се одједном саржастички поче и)

Саша (напиње се да "надвиче смех очев): Мучио си маму сумњама док није пресвисла. А са мном — увек си поступао као

- са копилетом! Ја сам био копиле, а Драган“... (саркастички): Драган је паметан, Драган је добар, Драган је васпитан, Драган је нежајн.. Драган! Драган! Драган!.... А ја глуп, прост, лажов, тО-.

__ пов! Драгана си увијао у памук, а у мени си убијао бога! '

Муртић (пригушено): Доста, доста, кажем ти!

Сапта: Да! Нека чује цео свет! Гледај мене — и видећеш себе какав си: крвопија и хуља! (не може више да издржи вештачку нашетост, клоне у фотељу и плаче): Мама, мама моја!

Муртић (зтраби једном руком Сашту за врат и дигне га са фотеље у висину свог лица): Курвино семе! Напоље! се

Сашља (одједном огромном снагом): Нећу! (отргне се од Муртића): Сад ћу с тобом најзад да обрачунам. (зграби Мур-= тића за рамена): Док си ти жив, ја не живим! Ја сам гњида, црв, испљувак, измет; је лиг Сад хоћу да живим — као човек! Хоћу да живим! б па | –

Муртић (енага му јењава): Пусти ме! Лудове! У помоћ! __Иво (се баци међу њих и отргне Сапту од Орића) Оставите га! Џа ви ћете га · удавити, човече! :