Naša pošta

Број 11. „ПА ША ДЕО МТ А“

па пати и ВИ ар те ву зе По уља ит а вина не а рЦје. Имре те ли АИ Ио о ет и ар

Страна 9.

графских стубова, признајем, да сам код све своје дуге службе у струци мало што темељније знао о овоме послу. Онолико колико сам могао докучити и сазнати из разбацаних кратких и непотпуних чланчића у појединим нашим стручним листовима ипак је било не-

довољно за дубље и свестраније позна-.

вање овога важнога посла. У недостатку стручне литературе и детаљнијих упутстава, ја сам се морао озбиљно постарати да што више научим на лицу места, у самој фабрици, приликом практичнога рада у њој. На срећу, брзо сам се извукао из неприлике. У СаВЈ фабрици нашао сам одлично израђено дело инжињера Буб-Боднера и Тилгера: „Оле Копзеготипо аез Ноге т Тћеопе ипа Ргахав, Вегип 1922,“ -

__У овом брижљиво израђеном делу, од преко хиљаду страна и 400 слика у тексту, скупљено је све што савремена наука зна и уме да каже о конзервацији дрвета, како у историском погледу тако и у погледу ново стечених искустава и научних резултата. Мени је она била добро дошла и као поручена да ми олакша мисију. Користећи се њоме, ја

сам се осећао дужним да нповадим из

ње, у виду извода, све значајније ствари, које ће после послужити и другим мојим следбеницима за боље разумевање посла. Уступајући тај свој рад Уредништву «Наше Поште», ја и сада немам друге

" жеље но да нашим младим друговима,

који се занимају или ће се занимати на терену техничком службом, овим изводима олакшам разумевање и извођење њиховога тешкога пословања. Колико сам у томе успео видеће се из самога материјала који овде предајем:

[

Конзервирање дрвета је већ давно у употреби. Особити значај има оно због сталног повећавања употребе дрвета. За телеграфске стубове и стубове за осветлења овако се из године у годину повећавала њихова куповина вредност по једном кубном метру:

год. 1965. | 1906, | 1907, | 1908, | 1903, |. 1910, Марака: 215 | 215 | 22 | 215 | 235 | 23 · год. 1911. | 1912 | 1913 | 19184 | 1915 | 1916 Марака: 23. | 24 | 27 27 28 29

или у процентима округло: 359 више за раздобље од 11 година од 1905—1916. г.

У Сједињеним Државама коштао је један кубни метар сирових неипреги-

_ раних стубова по податцима које је дао

Сптгпат, у Атсћ, јаг Розе ипа Тегертарте, 1905. и 1911. год., марака 40.80, а ипрегнираних 52.80 м.

Инпрегнисање је вршено витриолом бакра, -цинкхлоридом, живиним сублиматом и креозотом, (терисаним уљем) дакле пуно инпрегнирање.

Што се тиче трајања и употребе вредности стубова важе ови закључци:

Неинпрегнисани, сирови стубови трају просечно 8 година (7 г. 9 мес.) а 14 година интрегнисани (13 г. 9 мес.). Лако је рачуном ухватити: да се један исти капитал уложен у инпрегнацију даје брже амортизирати од онога које би био уложен или издат за БОНА сане стубове.

Потапање телеграфских Е у материје које спречавају трулење доноси уштеде које износе од прилике по 3 марке од једног кубног метра, илиу пролентима, округло 40%.

Ако би се годишња потреба стубова рачунала на 400.000 комада или 88.000 кубних метара, та би уштеда износила сваке године по 263.000 марака узевши горњи пример. И кад се узме у обзир, да је овај рачун учињен према предратној знатној вредности марке онда је пример овај очевиднији и јаснији.

Исто ово вреди и за железничке прагове. —

Набор. средстава за нонасранрање дрвета

Није лак избор средстава за конзервирање дрвета обзиром на употребу дрвета: На другом месту рећи ћемо коју више о условима које морају испуњавати материје спремљене за конзервиње дрвета, а сада уотиште да напоменемо, да конзервирајућа средства морају дуго година имати и задржати своју утицајну моћ, да би дрво могло имати што дуготрајнију употребу.

Разоравање дрвета инсентима и гљивама

Гљиве и инсекти хране се дрветом и“ у њему се скривају, па га тако поступно разоравају. Гљиве које нападају дрво, живо или оборено зависе од хемиског састава земљишта на коме оно расте,