Naša pošta

Нису само ови узроци који утичу на труљење и распадање дрвета. Има и других који зависе од унутрашњих својстава дрвета и спољних узрока. Треба знати: да буква например, стално чу_вана под водом може дуго година трајати, а на слободном ваздуху напротив, изложена атмосферским утицајима траје једва 2—3 године! Храст и тисовина могу, једнако у води као и на суву, изложени сталним променама сувог ваз. духа и влаге достићи и по 100 година трајања. На неким линијама немачким, у мочварним пределима Немци употребљују сирове храстове (дубове) стубове, који споро труле и тек после 40 –50 година се измењују.

У погледу старости дрвета такође треба знати: да је старије, зрело дрво јаче и трајније од млађих стабала.

На трајашност дрвета утичу такође и ови елементи: боја дрвета у самом његовом једру, место рашћења, (суво например место боље од влажног) у долини или у брегу, на северу или југу, где например хладнија клима ствара уже годишње прстенове, затим утиче специфична тежина, јер од две исте врсте дрвета, обично је оно које је спе. цифично теже у исто време и трајније. Време сечење такође утиче на трајашност дрвета, па врло великим утицај има и место на коме ће се дрво употребити. Врло је гажно знати: хоће ли се дрво употребити на сухом или влажном терену, хоће ли у земљи бити изложено честим променама влаге и сухоте; Горњи слојеви земље у којој се дрво укопава играју такође знатну улогу. Врло дуго се држи дрво у влажном или равномерно влажном песку, иловачи или тонском земљишту. Буква једино прави изузетак, јер она у непробојном земљишту брже се квари и трули но у сувоме. Средњу дурашност има дрво у сухом, песковитом земљишту а напротив, врло слабу у променљивом, влажном и сухом, песку, кречњаку и шљунку. У земљи богатој хумусом и Ђубревитој, трајашност је врло слаба.

За телеграфске стубове, који су углавном нападнути највише на оном месту где из земље стрче, важи. правило: да се дуже држе они који су у равни од оних на падинама и стрмнинама.

Овде опет је јужна страна опаснија

„НАША ПОШТА“

Број 11.

од источне, и што више је нагнута раван, у толико више опада дурашност. На железничким насипима, због честих потреса, стубови се држе краће време него на одсецима са чврстим земљиштем. Код такозваних А стубова, (Восквашеп) обично трули прво онај бочни стуб, јер се око њега земља брже исушује. () природном трзјању телеграфских стубова, обзиром на разне врсте дрвета, нема у науци нажалост још важних података. За јелу и смреку узима се обично 3—4 године, за бор 4—5, а за храст 9 годнна. По статистици и опажањима Француске Управе види се, да су већ у 1 години телеграфски стубови на површини земље били иструнули.

По бауег — Мауегт-у, природна трајашност разних врсга дрвета овако следује: преко 12 година (врло трајно) јесте: тисовина и храст, од 8—12 (трајно): бели дуб, нечист багрен, питоми кестен, и брестовина, од 4—8 (малотрајно) црвени храст, жута бреза, јела, смрека, испод 4 године (недурашно): буква, бела бреза јововина, топола, јаблан. По искуству француске Управе питоми кестени трају 15—20 година, багрени 10—12 г. смрековина од 3—1 године.

По Патуг-у, чањена посматрања труљења на површини земље дала су ове резултате :

1) после 5 година у земљи трули: цр- |

вена буква, бела буква, бреза, тисовина, топола, јавор, липа, платан, кестен;

2) после 8 година: брест и јасен;

5) после 10 година: храст, бор, јела, смрека; -

4) после 10 година: јоти непроменљиви. су: багрен и тисовина.

Исто тако у дубљим слојевима земље, где је дрво увек изложено сталној промени влаге и чриступу ваздуха, дура-. шност је мала. — То доказује дрвене. пилотне, које нису увек, горњим делом на површини земље покривене водом. То се види и на морској обали, где су ове пилотне, час под утицајем плиме а час под утицајем осеке, |

Где дрво није изложено брзом сушењу и приступу свежег ваздуха, као у влаж: ним подрумима, шталама и рудницима, ту труљење настаје брже. Стално под водом, или увек у уједначеној влази постављени стубови држе се врло дуго,