Naša pošta

122 НАША ПОШТА

Међутим у самом закону одређена је граница, т.ј. 18 година живота, па би било праведно да се та граница односи и на преведене службенике, који би се тим изједначили са друговима постављенима у државну службу после 1 септембра 19283 т. ј. после ступања на снагу поменутог закона.

Према томе законском одредбом требало би изменити одредбу чл. 235 Закона о чиновницима овако:

„Службеницима преведеним по Закону о чиновницима на дан 1 септембра 1923, билодасупоранијим законима имали право на пензију или не, рачуна се служба од навршене 18 године живета“.

Бележимо неправду коју би требало исправити новим чиновничким законом,

ЕЕ

СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК У ЈУЖНИМ КРАЈЕВИМА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

Бенефиција ив 8 става чл. 137 закона о чиновницима престала је важити 31 августа 1930, пошто је тога дана истекао рок од седам година, али важи даље решење Министарског савета Ј. Б. бр. 15637 од 12 јула 1920 год. (П.т. весник бр. 8-1920, распис 96, страна 116). 5 Тачка 1 поменутог решења гласи: „да се свима чиновницима и официрима који служе у ранијим границама Јужне Србије и Прне Горе (у окрузима: кумановском, брегалничком,

- скопском, тиквешком, битољском, охридском, тетовском, призренском,

косовском, звечанском, рашком, пријепољском, плеваљском, бело-пољском, беранском, метохијском, цетињском, никшићском, колашинском, андријевичком,подгоричком и старо-барском)за пензију рачуна осам месеци у годину дана односно две у три године. Поред чиновника свију ресора ово све важи и за официре и то од 1 јула т. год.“

Главна контрола оспоравала је ову бенефицију наводећи, да је поменуто решење само по форми решење, а у суштини закон, јерје задобило законску снагу на основу чл. 130 Устава, па је према томе укинуто прописом чл. 252 Закона о чиновницима који гласи «...престају важити сви закони, који су до сада важили ва државне службенике грађанског реда, у колико није овим законом одређен који изузетак».

Међутим Државни савет на општој седници донео је по том предмету ову одлуку:

„Чиновници, који су служили или служе у Црној Гори имају право на бенефиције предвиђене ставом 8 чл. 137 Закона о чиновницима грађанског реда, пошто је у ставу 8 чл. 137 поменутог закона констатована само надлежност Министарстког савета, који је раније, у решењу Д.Р. бр. 42300 /24. год. одредио, који су то крајеви у којима су прилике за живот тешке и изриком предвидео и Црну Гору као такав крај“.

Односна одредба, т. ј. чл. 26 решења Министарског савета од 10 априла 1924, Д.Р. бр. 42300, гласи:

„Специјални додатак за службу у јужним крајевима Србије и Црне Горе предвиђен одлуком Министарског савета ј.-Б. бр. 15637 од та јула