Naša pošta

18 | НАША ПОШТА

ет

«

43-18 октобра 1980. Конференција је проучавала питање ваздушног саобраћаја и донела повише закључака. Одлучила је да се нови припремни савив одржи у јуну 1981, У Прагу, а пленарна конференција свих европских држава да се одржи, у септембру-октобру 1981, У Брислу. 1' Оптоп розфаје, орган Међународног бироа светског пошт. савеза, у свесци за новембар 1930, публикује извештај Министарства пошта Белгије о Аеропоштанској конференцији. УУ истој свесци налазимо извод из Главног пошт.статистике за 1928 о ваздушном пошт. саобраћају: унутрашња служба, међунродна служба (примање, отправљање, транвит).

— ХХХ1 међународна аеронаутичка. конференција одржана је у Хагу, од 8 до 10 септембра 1980. На њој је донесена и серија одлука односно радиоелектричне службе у аеронаутици. |е Јоцтпај |ејестар пе, лист међународнога бироа телегр. савева, У свесци ва новембар 1930, до носи о томе извештај швајцарског ваздушног федералног уреда.

— ТУ међународни правнички конгрес за бежичну телеграфију скоро је одржан у Лмежу. Нови Конгрес биће у септембру 1931. — „Јопгпај +ееотар аие“, у свесци ва октобар, доноси исцрпан иввештај о овим скуповима. ~

— Ш међународни конгрес љубитеља. предавања кратким таласима био је у Анверсу. Наредни конгреси вакавани су, 1934 у Риму или Милану, 1932 у Мадриду. с

— Међународни радио поморски комитет одржао је последњу конференцију у Брислу. Нова конференција одржаће се у Њујорку. Проучавања комитета послужиће Међународној“ радиотелеграфској конферендији у Мадриду (1982). у

НОВА МИНИСТАРСТВА ПОШТА Колумбија је основала министарство пошта и телеграфа. Тако исто и Јемен. Краљ од Јемена поставио је свога сина за министра пошта и телеграфа « : '

( из ТАЈНИХ АРХИВА | Криминална библиотека, литерарно-вабавни часопис, који излази "у Београду, публиковао је у својим свескама _напис Робера Букара „Ив тајних архива — Борба. мовгова“, у којему се говоримо шифрованим телеграмима. Повнато једа се начини дештфровање страних тшифрованих телеграма сматра међу највећим државним тајнама: У току Светског рата тајна енглеска служба, на челу које је био сер Реџиналд Хол, у рангу адмирала, успела је да се дочепа немачког дипломатског кодекса шифара. То посредством младог инж. Александра Цека, по оцу Аустријанца, који је првобитно био у немачкој радиотелеграфској слугкби и био посвећен у руковању са поверљивом шифром. Цек, решен да послужи Антанти, · избегне са. немачког фронта; успе да Енглезима достави, преко њиховог поверљивог делегата у Хагу, препис немачке поверљиве дипломатске шифре. У Лондону су почели искоришћавати шифру, али судбина Цекова остала је у тмини. Исчезао је, не зна се да ли од немачке руке — да га казни, или од енглеске — да спречи индискрецију, да Немци не сазнаду да је њихова шифра приспела у Лондон. “ · Помоћу тако добивене шифре, Енглеви су открили Сједињеним Државама предлог који је Немачка упутила Мексику, 16 јануара 1917, да, "под одређеним условима, Мексико и Јапав уђу у рат против Сједињених ' Држава. — Судбоносно откриће које је Вилсону показало: што хоће Берлин. Писац придаје толики значај томе открићу да налази, да је оно одлучило. Сјецињене Државе да ступе у рат против Немачке. — Министар инострданих дела Немачке сматрао је предлог Мексику толико хитним, да га (5 упутио непосредно радиотелеграфом, премда је Немечка имала и друге путеве —- тако посредством шведских дипломатских претставника. Амерички амбасадор у Лондону, Пеџ у својим мемоарима сматра такво посредовање шведских згената. „једним од најстрашнијих скандала 83 време рата“. Но и Сједињене Државе, пре него су ступиле у рат, помагале су